Gledišta

ljudi ostale bi u Velikoj Bugarskoj oko dve godine 0 trošku te nove države. U roku od dve godine trebalo je organizovati domade bugarske vojne snage. Sanstcianski ugovor, kako navedeno pokazuje, stvarao je u Velikoj Bugarskoj jednu vazalnu državu pod punom ruskom kontrolom. 2. Rusija je 1878. godine imala vise interesa da stvori now državu na Balkanskom poluostrvu nego da nastoji dalje poboljšati svoje odnose sa ratnim saveznicima Srbijom i Crnom Gorom. Za ovo je bilo vise razloga. Prvo, preko takve nove države vodio je geografski najkradi put ka moreuzima Bosforu i Dardanelima, kojima je carska vlada već decenijama težila i tokom rata 1877. i 1878. najbliže primakla. Dmgo, istok Balkanskog poluostrva bio je u neospornoj ruskoj interesnoj sferi, dok je Rusija na njegovom centralnom delu morala odekivati jako protivljenje Austro-Ugarske (tim pre što se Srbija pretposlednjeg Obrenovida sve dvršde vezivala za svoju severnu veliku susetku). Trede, carska vlada je morala računati da de se njenoj volji bolje pokoravati jedna nova država, koju je ona svojom pobedom stvorila, nego Srbija i Crna Gora, ko je su same sebe oslobodile, koje su ved nekoliko decenija imale status vazala i čija je nacionalna svest pokazivala nesumnjivu odlučnost da se opre svim, pa 1 mskim, hegemonističkim željama (bez obzira na to što su se ove dve države na Rusiju oslanjale kao na zaštitnika). Rusiju su rukovodili sopstveni interesi. Ona je pokušala stvoriti jednog novog vazala Turske, ali sebi potpuno odanog. Otuda i nastojanje da taj vazal u svojim granicama obuhvati što obimniju teritoriju. 3. Sanstefanski mir diktirala je jedna velika sila (Rusija) drugoj velikoj sili (Turskoj) pošto ju je pobedila i vojskom joj doprla na präg prestonice. Pri tome, sila pobednica nije dozvoljavala da na mirovne odluke utidu njene male saveznice, i, posebno, nije htela voditi računa o željama balkanskih naroda. Ni Bugari nisu bili činjenica od bilo kakvog presudnog uticaja na sadržaj ugovora o miru. Pobednik je vojnidki imao situaciju u rukama toliko da je mogao u mirovnom ugovoru sprovesti svoje političke zamisli imajudi pred očima samo jedan cilj: da obezbedi skoro ostvarenje sopstvenih planova prema Bosforu i Dardanelima. Kako je, ipak, morao voditi raduna o interesima i antagonizmu drugih velikih sila —neke su mu u tom trenutku pretile stvaranje jedne balkanske države, formalno vazalne Turskoj a stvarno Rusiji, predstavljalo je sredstvo ostvarenja njegovih interesa. 4. Uloga Bugara u ratnim događajima 1877. i 1878. bila je toliko mala da se San Stefan ni u kojem pogledu i ni u kakvoj meri ne može smatrati njihovim delom.

398

DR ANDREJ MJTROVIC