Gledišta

autentičnog američkog života predstavlja prošlost, prošlost koja se integrisala u savremeno američko društvo, koje je danas daleko pravednije, jer svima obezbeđuje napredovanje i otklanja frustracije i napetosti, te je samim tim taj način života i nestao. Bel kaže da od nekadašnje stvarnosti danas ostaje samo mit. lako se zalaže za široke poteze u svojim sociološkim zakIjučcima, Bel se ipak trudi da u nekim momentima svoje stavove fundira empirijskim materijalom. Negacija mita o zločinu kao američkom načdnu života bazira se na statističkoj masi podataka o kretanju kriminaliteta u SAD za dve decenije, od 1940. do 1960. Razmatrajući statističke podatke, Bel čak osporava nekima njihovu validnost, jer tvrdi da oni predimenzioniraju datu stvamost. Prema njemu, zlooin je u opadanju. Broj übistava, krađa i ostalih prestupa je sve manji. Teško je onda poverovati da zločin predstavlja osnovicu američkog života. Ipak moramo Belu postaviti dva pitanja, bez obzira na validnost njegovih podataka. Kada se govori o zločinu kao američkom načinu života, onda se sigumo misli na nešto kvalitetno različito nego što je übistvo, krađa itd., nego što su krivični prekršaji koji postoje u svim drugim zemljama sveta. Verovatno se mish na specijalno organizovani ilegalan način delovanja koji je specifičan, pa, možda, čak i dominantan u Americi. Ako je to tačno, teško da se postojanje jedne takve organizacione strukture može dokazati ih opovrgnuti pukim statističkim materijalom o broju übijenih i silovanih. Tek vivisekcija datoga dmštva može da nam omogući postavljanje dijagnoze: malignog tumora nema. Dmgo, ne pozivajući se opet na Mertona, koji daje sasvim dmgačiju shku, ih na zvanične podatke koji pokazuju da velika većina zločina ostaje neotkrivena (argument koji je istog nivoa sa Belo vom argumentacijom), poslužićemo se samo jednom od sledeoih glava Belove knjige. Sa uživanjem i divljenjem či-

aćemo poglavlje o „Globljenju lučkih radnika”, koje na tako jasan način analizira i povezuje ekonomiju, zločdn i poiitiku, čiji izvori leže na dokovima najveće luke sveta na dokovima Njujorka. Tu se dešava po koje übistvo, po koja krađa, ali protivzakoniti način delovanja sindikata, političke mašinerije i izrabljivanje lučkih radnika izrazito pokazuju šta je to, šta se mish, kad se kaže zločin je osnova američkog načina života. Na zločinu se trebalo zaustaviti iz nekoliko razioga. Jer. ako su Belove ocene tačne u odnosu na pitanje zločina, ako one nalaze svoje određeno mesto u njegovoj opštoj oceni američkog društva, onda su tačne njegove ocene o jednakosti svih Amerikanaca u pogledu ždvotnih šansi. Ne samo to, onda su tačne i njegove ocene o političkoj strukturi, aspiracijama ili o nejx>stojanju pohtičkih aspiracija pojedinih slojeva. Onda je verovatno tačno i to da je američko društvo jedno od prvih društava u kome su socdjalni antagonizmi svedeni na neki minimum. Onda je to društvo budućnosti. Međutim, Bel sam opovrgava sopstvenu ocenu teze o zloči-; nu kao američkom načinu života. Ako on u svojoj knjizi sam ne obara eksplicitno svoju osnovnu tezu o američkom društvu, to samo znači đa je | neobjektivan, što mi kao posmatrači ne moramo i ne smemo biti. Videh smo kako je Bel uspeo < da poriče realne mogućnosti: postojanja društvene osnove ekstremnih p>olitičkih grupaoija. Da bi ta teza bila što uverIjdvija, on svoju pretpostavku . o američkom društvm kao ne- kom društvu srednjeg sloja i proširuje i stavom da američ- ko društvo danas ne poznaje a nikak\oi elitu. To nije samo < logička dedukcija iz njegove; teze o nepostojanju masovnog) društva, pa, prema tome, i o < nepostojanju elite kao njegove suprotnosti, već to Bel ob- jašnjava kroz istorijski razvoj američkog kapitahzma.. Kako sam kaže, kapitalizam i mora da propadne usled svoje velike efikasnosti. Kapitali--

678