Gledišta

nih tenzija i nezadovoljstava. Belov zaMjučak sledi: zbog toga nema razloga za nastajanje društvene pobime, zbog toga nema razloga za idejno usmeravanje nezadovoljnih d njihovog iskrivljenog saznanja o postizanju cilja; jednom rečju, nema ideologije, ■Predugo bi bilo ulaziti u polemiku sa Belom oko pitanja autentičnosti američkog realiteta kako ga on opisuje, predugo bi bilo pokušati ovde eventualno pokazati da Belova vizija možda ipak predstavlja samo „ideološki” izraz njegovih težnji. Međutim, zna tiželja nas vuče ka spekulacijama o rezultatu jednog radnog susreta između Bela i Mertona o pitanju „avenija društvenog uspeha”. 2 ) Obojica bi se verovatno složili o velikim aspiracijama koje američka kultura postavlja pred svakog svoga člana. Gotovo sa sigurnošću se, međutim, može reći da bi njihovi stavovi o putevima ka uspehu, o putevima ka postizanju psihieke stabilnosti američkog građanina bili dijametralno 'suprotni. Postoji funkcionalna nepovezanost, čak kontradikcija između cilja i mogućih metoda koje se daju Amerikancu kad je u pitanju postizanje uspeha, naglašava Merton. Prema njemu, ta disonanca između cilja i moguonosti i stvara tako veliki broj društvenih tenzija, tako veliki broj individualnih nezadovoljstava. Frustrirani i o bespravljeni traže svoje puteve, svoje avenije u anomijama, stvaraju svoje institucije, političke aparate i grupe za pritisak. I dok Bel revoiucionare, zajedno sa konzervativcima, trpa u „istorijski muzej starina”, dotle Merton, smatrajući revolucionarnu akciju kao anomiju, revolucionara, zajedno sa kriminalcem, izbacuje van društva. Očito obojici je nepotreban. lako nam nije namera da vršimo stalnu konfrontaciju Bela i Mertona, ipak ćemo uporediti njihove odgovore na pitanje koje su obojica posiavili. Bez obzira na to koliko

) Robert Merton, ~Social Theory and Social Structure".

ono izgledalo nevažno u prvom momentu, ono je bitno i suštinski vezano ne samo za ocenu američkog društva već i za teorijski pristup prilikom ocene prošlosti, sadašnjosti i buduonosti Amerike. Pitanje glasi: ~Da li je zločin američki način življenja? Mertonov odgovor je potvrdan. Jer, kaže on, jedino globljenjem (racket), ucenom, gansterskim družinama i njima srodnim institucijama mogu neke nacionalnosti (koje žive gotovu u uslovima geta) i obespravIjeni slojevi postići opštepropisani američM ideal mogu postati Ijudi od uspeha. Prema Mertonu, zločin je u Americi danas isto tako racionalna, organizaciono usavršena i ka profitu usmerena institucdja kao što je to savremena industrija. Cak i više od toga. Poslovnd svet i svet kriminala su tako isprepleteni i deluju na tako sličan način da su fluktuaoije unutar njih vrlo česte i da se one vrlo teško otkrivaju. Na to sve Bel tvrdi; ~Nije istina. Nije istina da je zločin američM način življenja ali, inače, sve ono što je Merton rekao odgovara realnosti.” Globljenje i prema Belu predstavlja jednu specifičnost, jednu tipiono oudnu američku merdevinu društvene pokretIjivosti. Međutim, Bel ukazuje na tri elementa koji, prema njemu, donekle pomažu da se razjasni postojanje tih merdevina. Prilikom svakog razmatranja ovog problema treba uzimati u obzir: 1) bitnu ulogu organizovanog kockanja kao funkcije ekonomije masovne potrošnje, 2) specifičnu ulogu raznih imigrantskih grupa, koje su jedna po jedna postajale akteri u marginalnim poslovnim aktivnostima i zločinu, i 3) veza između zločina i promenjenog karaktera gradskih političkih mašinerija. Te čudne merdevine uspeha i napretka počivaju na finansijskoj moćd stečenoj često na ilegalan način. Međutim, danas, vremena takvog sticanja predstavljaju davnu prošlost. Nema više A 1 Kaponea i njegove organizaoije. Mit o mafiji i drugim organizacdj ama slične vrste samo podržava iluziju jednog ,Jierojskog” doba gangstera. Zločin, kao oblik

677