Gledišta

CALIĆ: Načelna pitanja privrednih reformi u socijalistdčkim zemljama; LAZAR ĐUROVSKI: Rad opštinskih skupština u proteklim godinama; PRVOSLAV RALIć: Nauka između samoupravljanja i administracije; ALEKSANDAR PRLJA; Politička previranja u Alžiru; MIHAILO V. STEVOVIĆ: Neki aspekti spoljnoekonomske politike Sjedinjenih Američkih Država; SVETOZAR STOJANOVIĆ: Još jedanput o etatističkom mitu socijalizma; URLIH LOMAR: Cilj i metod političkog plandranja; CASLAV STRAHINIĆ: Samo upravljanje, formiranje i raspodela dohotka u radnim jedinicama preduzeća; STEVAN K. VRACAR: Fragmenti dosadašnjeg izučavanja birokratije i tehnokratije. EDVARD KARDELI: Radnička klasa, birokratizam i Savez komunista Jugoslavije. U ovom obimnom članku autor je podelio svoje izlaganje u nekoliko odeljaka sa sledećim podnaslovima: „Subjektivističke predstave o socijalnoj strukturi našeg društva i njihov društveno-politički smisao”, „Koreni i priroda društvenih protivurečnosti i sukoba u procesu transformacije etatističke u samoupravnu struktum”; „Sta je ’autentično’ revolucionamo bdće radničke klase u savremenim uslovima”; „Birokratija nema suštinska obeležja klase;” ,JVlotivi i političke implikacije različitih defimcija radničke klase”; „Postoji li u našim uslovima klasna borba”; „Diktatura proletarijata i odumiranje države”; i „Instituoionalna organizacija političkog sistema kao izraz i projekcija položaja čoveka u udmženom radu”. 0 diktaturi proletarijata d odumiranju države Edvard Kardelj piše između ostalog: „Moramo, pre svega, shvatiti da se diktatura proletarijata ne sastoji samo od njene etatističke stmkture. Diktatura prolotarijata se, u stvari, sastoji iz odnosa dmštvenih i politiokih snaga u kome je obezbeđena moguonost da kroz dmštvene odnose dolazi do punog izreižaja autentični današnji i sutrašnji interes radničke klase i radnog čoveka

na njegovom radnom mestu, interes koji je u isto vreme neposredno ili dugoroono i dmštveni interes. Zato se draštveno-istorijska sadržina i uloga diktature proletarijata danas ne izražava više samo kroz sredstva državne prinude, već i afirmaoijom društvene uloge radndčke klase kroz sistem dmštvenog samo upravljanja. Staviše, diktatura proletarijata biće ’najpotpunija' onda kada radni ijudi budu u stanju da kroz izgrađen mehanizam samoupravIjanja u celini pretvore državne funkcije u funkciju društvenog samoupravljanja. Samim tim tada diktature pro letarijata neće ni biti, jer će njena sadržina biti izražena u unutrašnjoj snazi samog samoupravnog socijalističkog dmštva... Mi smo još uvek na početku razvoja socijahstičkog samoupravljanja. Kad to kažem, ne znači da je to samo po sebi kritika stanja stvari u oblasti samoupravljanja. Naprotiv, s razlogom mo žemo biti ponosni što je naša revolucija dala sa prvim ko racima našeg socijalističkog samoupravljanja svoj doprinos socij ahstičkoj misM i praksi. Želim time samo da kažem da se naše dmštvo nalazi, tako reći, u fazi izgradnje polaznih tačaka za razvoj jednog celovitog sistema, organdzacionog mehanizma i imutrašnjih odnosa socijaUstičkog samoupravljanja. U razvoju tog sistema i današnje i sutrašnje generacije čekaju veoma kmpni zadacd. Prema onome što je u dosadašnjem razvitku dmštvenog samoupravljanja dostignuto moramo imati, naravno, kritioki odnos, jer inače nećemo ićd napred. Ali ne smemo biti nerealnd d nestrpljivi i živeti u iluziji da samoupravljanje neće i übuduće patiti od svakodnevnih bolesti koje su rezultat stanja celog društvenog organizma. Ooigledno je da je razvoj samoupravnog socijalističkog dmštva stvar jedne istorijske epohe, pa zato za ocenu karabtera jednog socijaMstičkog dmštva, odnosno njegovih proizvodnih odnosa među Ijudima nisu toliko važnd, rekao bih, kvantitatdvni odnosi između funkcija dmštvenog samoupravljanja i funkcija

692