Gledišta

pena nacionalnog paroksizma i neskrivene arogancije i ofanzivnosti, bez obzira na to da li im takav stav pruža ikakve stvarne izglede na uspeh. U slučajevima velikih, a zakašn jelih nacija ovaj momenat se ispoljava u zahtevu za ponovnu podelu sveta i ispravIjanje „nepravdi istorije”, ali samo među velikim silama. Ovaj napadački duh zakašnjelih naciia često ispoljava tragične crte koje se iskazuju u raspinjanju između prevelikih želja i skučenih istorijskih mogućnosti. Međutim, tragična nota u nacionalnoj svesti zakašnjelih nacija može da se pretvori u svetsku tragediju ukoliko potiče iz fcrila jedne vehke nacije. A upravo takav slučaj zbio se nastankom italijanskog fašizma i nemačkog rasizma.” Međutim, ono što komuniste razlikuje od dmgih proleterskih partija jeste „...zastupanje od nacionalnosti nezavisnih interesa proleterske celine. I doista, kad god su komunisti tako postupali, rasla je i snaga istinski socijalističkog pokreta ... Bratoubilački rat koji je uz sadejstvo nacifašističkih okupatora 1941. godine označio epilog jedne nacionalističke vladavine i sukoba nacionalnih građanskih partija u bivšoj Jugoslaviji, značio je istodobno i afirmaciju politike jedne jugoslovenske, tj. internacionalističke partije; Komunističke partije Jugoslavijc. Svojom politikom bratstva i jedinstva KPJ demonstrirala je istovremeno i nadmoćnost proleterske klasne svesti nad nacionalističkom svešću, prednost demokratskog ujedinjanvanja nad nasilnim jedinstvom ili nasilnom dezintegracijom. U najgorim ratnim usloviina, u uslovima masovne nacističke histerije, ovde je proleterska klasna svest delom pokazala svoju ogromnu superiomost nad nacionalističkim centrifugalnim silama jugoslovenske reakcije ujedinjene sa nacifašizmom. Bratstvo i dmgarstvo jednom rečju, Ijudskost proleterske klasne svesti, pokazali su se jačom emocionalnom vezom i usmerenošću zajedničkorn cilju od eksplozije na-

cionalističke mržnje ... I obratno, oseka proleterske klasne svesti u svakoj, pa i jugoslovenskoj revoluciji stvarala je vakuume u koje se udobno naseljavao i naseljava se malograđanski nacionalizam, sve jedno da li je belo ili crveno obojen. Gde god je socijalistička demokratija u opadanju, raože se lepo videti i pratiti kako u odgovarajućoj srazmeri raste „državna" i nacionalna svest, kako se umesto političke i društvene slobode kao „Ersatz" pomalja nacionalističko iživljavanje, a umeslo socijalne pravde i Ijudske jednakosti lažna svest i praksa formalističke ravnopravnosti „nacionalnih ključeva”. Tako se i u ovom slučaju, kao i na bezbroj drugih primera, zomo pokazuje da socijalizam ne može živeti bez svoje ideje, tj. bez neprekidnog merenja praktičkih postupaka visinom teorijskih principa i jasnošću ciljeva. U suprotnom slučaju socijalizam postaje prazna reč, činovnička mtina, malograđanska farsa i karikatura.” NAŠE TEME br. 2/1968.

TOSIP ŽUPANOV: Proizvođač i „pravila igre” u privređivanju; ANTE ČICIN-ŠAIN: De\Tzni režim i konvertibilnost dinara; MILOS ŽANKO: Aktuelna pitanja odnosa s katoličkom crkvom; MARINKO GRUIĆ; Nauka u privrednoj praksi; DALIBOR BROZOVIC: O makedonskoj jezičnoj problematici u svijetlu suvremene lingvistike; GALVANO DELLA VOLPE: Za marksističku metodologiju ekonomijei moralnih disciplina uopće; KARL KORSCH: Radno pravo za savjete poduzeća; IVAN SIBER: Psihologija i samoupravljanje. MILOS ŽANKO; Aktuelna pitanja odnosa s katoličkom crkvom. Ovaj članak predstavlja autorizovani i prošireni tekst istupanja na XI sednici Cen-

868