Gledišta

me, princip „kompleksnog” razvoja ekonomskih struktura svih partnera u svjetskoj podjeh rada ulazi u ovom smislu u red osnovnih huraanističkih determinanti njenog razvoja.”

PRIVREDNA IZGRADNJA br. 4/1967.

Dr SLOBODAN JOVANOVIĆ: Mehanizam promena u tempu akumulacije kada je vreme obrta svih delova proiz.vedenog bogatstva jednako jedinici; MILAN KAROVIĆ: Vidovi i izvori nezaposlenosti u SR SRBIJI; dr DUŠAN STANKOVIć: Proizvodnost rada i mogućnosti skraćenja radnog vremena u poljoprivredi društvenog sektora; dr STEVAN MEZEI: Aktuelni problemi poljoprivrede uz osvrt na primenu ličnog rada ličnirn sreclstvima za proizvodnju; DANILO VUJICIČ: Jedan metod utvrđivanja granične rentabilnosti proizvodnih iedinica, MIRAŠ OBRADOVIC-VASILIJE RAĐOVIĆ; Problemi obračuna cene sirovine u klaničnoj industriji; ''TLADIMIR TRNINIĆ: Karakteristike dinamike proizvodnje grožđa u Vojvodini po sektorima svojine. MILAN KAROVIČ: Vidovi i izvori nezaposlenosti u SR Srbiji. Iz tabelamog pregleda koji Karović iznosi u svom napisu mogu se videti znaćajni podaci o strukturi nezaposlenih lica u SR Srbiji, razvrstani prema različitim kategorijama. Izvori nezaposlenosti su mnogobrojni i o tome Karović, između ostalog, kaže sledeće: „Osnovni izvor nezaposlenosti je neusklađenost privredno-radnih kapaciteta sa kontingentom radnog stanovništva. Ova neusklađenost jeu Republici počela da deluje na mogućnost zapošljavanja još od vremena napuštanja administrativnog razmeštaja radnc snage. U ovom slučaju nezaposlenost se pojavljuje kao posledica postepenog napuštanja ekstenzivnog zapošljavanja i njegove korekcije u po-

gledu već zatečene zaposlean.o sti. Preorijentacija na ekono mske osnove zapošljavanja je tekla sporo sve do početka privredne reforme jula 1965. godine, ali se za to vreme po kazalo da postoji neusklađenost privrednih kapaciteta i metoda privređivanja sa po trebama za zapošljavanje, odnosno kretanjima priraštaja radne snage. Pokazalo se da je brži porast kontingenata radnog stanovništva od privrednih kapaciteta koji treba da obezbede nezaposlenost. U ovom smislu zanimljivo je osvmuti se na obim zaposlenosti po privrednim oblastima i na kapacitete tih islili oblasti. Upoređenja strukture zaposlenosti iu SR Srbijd sa ovom u nakim stranim zemIjama pđkazuju da ova u SR Srbijd i Jugoslavdji po oblastima još uvek znatno odstupa od tendenoija koje postoje u pogledu ove strukture kod dmgih zemadja.” Iz tabele koju Karović iznosi može se videti da je zaposlenost u trgovinama i uslugama u drugim zemljama u stalnom porastu, dok je kod nas zaposlenost u uslugama opala. „Razlozi zbog kojih je u trgovini i uslugama zaposlenost niska piše Karović nalaze se u određenoj meri i u nedovoljnim kapacitetima ovih delatnosti... Ovo stanje pokazuje da se u odsustvu savrememh koncepcija o kadru u privredi kod nas čine napori da industrija i dalje ostane njegov glarvni konsument, Tercijarne delatnosti u ovom pogledu su ostale nesagledane. Prema planskim predviđanjiraa, radni kontingent stanovništva SR Srbije će u periodu 1966—1971. rasti sa oko 64.200 lica godišnje, dok je u periodu 1961—1966. rastao sa 62.600 godišnje, što znači da treba i dalje očekivati povećani pritisak na zapošljavanje. Aktivno stanovništvo će se, očekuje se, u periodu 1966 —1967. povećati za oko 4*r.t)o') lica godišnje. Postojeća dinamika zapošljavanja ukazuje na mogućnost sve većeg porasta broja nezaposlenih. Za redovnu proširenu reprodukciju privrede uvećana zaposlenost raste po stopi od

873