Gledišta

širuju mogućnosti Ijudskog života d Ijudske slobode? Kakav je odnos revolucionarnog delovanja i tendencije da se omlaidinski pokret integriše u dati socijalni sistem? Koliko se izražava samositalnost omladine u političkom opredeljenju i akcdji? Kakav je odnos omladdne prema postojećim političkkn organizaoijama? šta karakteriše odnose između nove i stare generacije, da li se stvaraju uslovi za blagovremenu smenu, uvođenje nove generacije u žižu odlučivanja o strategiji političkog pokreta? Mla-di čovek teži da asdmtlira iskustvo prethodnih generacija, sazna stvorene vrednosti, društvene oblike i načine mišIjenja. Usvajajući socijaino nasleđe, mladi ulaze u društveni ambijent, tradicija im omogućava da traju i deluju u istorijskom horizontu. Ald situacija omladine je protivrečna. Omladina je između prošlosti i budućnosti, između tradicije i inovacije. Mada je usvajanje socijalne tradicije nužni uslov njenog ijudskog obMkovanja, ona je i ogramčava, sputava stvaralačke moći, prikriva omladinu za dostignuto, postojeće. Pored nastojanja da saznaju, asimiliraju socijalnu tradiciju, mladi teže i ka negaciji fiksiranih vrednosti, preobražavanju socijalnih oblika; oni nastoje da anticipiraju nove, dmgačije društvene vrednosti. Suštinska specifičnost omladine proističe iz njene socijane mladosti; ona je na staitu socijalnog angažovauja, ona je otvorena prema dmštvu i svetu. Mladost je najotvorenija Ijudska mogućnost za inovaciju. Omladina je manje nego odrasli Okovana tradicionalnim, zastarelim socijalnim dnstituoijama; mladd su oslobođeni nekih zastarelih kategorija, stereotipa, tabua, patiijarhalnog morala. 0mladina [je „übačena” u postojeću realnost, ona nije učestvovala u stvaranju društvenih vrednosti; stoga je ona, pretežno, nezadovoljna postojećim i kritičnije nego odrasli odnosi se prema priznatim vrednostima. Mladi manje nego odrasM inMinifraju ®ta<tus-fcvou. Staiaji su već postigli određeni socijalni status, prestiž, moć; a učešće u politiokoj borbi donosi rizifc da se izgubi već osvojeno, Mladi, fcoji su pretežno na dnu socijaine lestvice, mogu najmanje da izgube u siomu starog socijalnog sistema; najzad, i u okvim nove, temeljno dmgačije društvene stmktuire oni mogu da počnu iznova svoju afirmaciju. A empirijsfcu verifdfcaciju stremljenja omladine fca inovaciji, socijalnom preobražaju, predstavlja upravo celokupna istorija. Nezadovoljstvo omladine postojećim, njena težnja ka novom, često se u istonijskoj praksi transponovala na širi, socijaini plan, bila je usmerena ka stvaralačkom menjanju dmštvene realnosti. I pored svih zaostajanja, delovanja reakcdonarnih klasa i ideologija, ponekad vraćanja unazad, generacije su ipaik kroz složeno istorijsko tkivo uz gigantsfcu borbu izgrađivale nove, bumanije vrednosti. U istarijsfcoj prafcsi je niz primera izuzetnog, masovnog stvaralaštva omladine. Omladina je često bila stegonoša naprednog ipokreta, a ponekad i jedina progresivna poMtičfca snaga. U mnogim situacijama koje je fcaraifctesrisala pasivnost širib društvenib grupa, status fcvo na globalnom planu, omladina je delovala, bila dina-

MILAN VOJNOVIC