Gledišta

mičfci socijalni čkiilac. Omladina je često prilazila revolucionaiTnjkn poifcretuna, čineoi njihovu masovnu, alkcionu snagu. Mlada duša je u revolucijii nalazila mogućnost za samopotvrđivanje, najhumamji način postojanja. Predispozioije za stvaralačko angažovanje omladine, njenu revolucionarnu mogućnost, itreba ipak staviti u razumne gramce. Odnos omladine ka inovaciji bitno određuju sledeći socdjalni oinioci: a) postojanje revolucionamog pokreta na širem, globalnom planu društva, b) socijalna slruklura, c) opšti socijalni činioci: dndustrijalizacija, urbamzacija, migraciona kretanja, obrazovm sistem itd., d) politički sistem; karakter odnosa politdokih organizaoija i omladine; fconcepcija omladinsfcog pofcreta iitd. Revoluoionarna mogućnost omladine uslovljena je celokupnom socijalnom .situacijom, a prvenstveno postojanjem političkog pokreta kojd se hori za radikalniu izmenu postojećih društvendh odnosa. 1 ) Mogućnosti stvaralačke izraene društva uslovljene su postojanjem cilja i socijalnog pokieta, koji se bori za njegovu realizaoiju. Omladina prilazi političkom pokretu koji ima jasnu vdziju, svest o pravcu socijalnog razvoja. Mladom čoveku, njegovom romantizmu, stremljenju ka novom, blizak je pokret koji neprestano transcendira postojeću realnost, u pravcu drugačije, stvarno moguće socijaine i ijudske situacije, fcioji je ~mlad , stremljenje mladih ka inovaciji spaja se sa pozitivnim programom, revoluoionarnihn ciljevdma. Ufcoiifco vizija nove socijaine realnosti ne postoji ili aiko se u praJksi ne realizuju postavljeni ciljevi, zatvorena je mo.gućnost za tramsponovanje tradicionalnog nezadovoljstva omladine na socijalni plan, za njeno stvaralaofco angažovanje. Kriza omladine je kriza ideala buduče stvamosti. Prepušteni sami sebi, mladi ižiivljavaju svoje nezadovoljstvo u nemoćnom fcriku, pojediinačnom ili grupnom protestu, a ne retko bunt mladih tramsformiše se u destruktivno ponašamje, negiranje .društvenih narmi, a ponekad d u samoubistva. 2 ) Jedan deo omladine priiagođava se postojećem, starom svetu, i to je jedan vid nemoći, umštepja mogućnosti mladih da uvak iznova stvaraju sopstveni, novi svet. Doduše, omladina je bila i izuzetno angažovana u .sklopu nekih nazadnih političkih pokreta i ideolog.ija (fašisti, nacisti, falangisti, raznovrsne desničarske omladinske orgamza-

*) Uobičajeno je da se stvaralačka mogućnost mlade generacije u socl J a_ lističkom društvm izražava idejom tzv. revolucionarnog kontinuiteta. Međutim, pitanje je da li ovaj pojam zaista označava mogućnosti stvaralackog angažovanja omladine, Nije li to jedan vid paternajističkog odnosa prema mladima? Jer sociialne inovacije, stvaranje socijalne realnosti, pretpostavljaju i diskontinuitet. Novo zato novo_ što razhkuje od starog, ne može da se svede na postojeće. Revolucija označava stvaranje novoga, prevladavanje kontinuiteta, čak i revolucionarnog (koji time sto je kontinuitet, ne raože biti revolucionaran). 2 ) Svaki šesti američki omladinac ispod 18 godina bio je pred sudom kao optuženik. 37% svih übica u SAD bili su mlađi od 25 godina, ~Svet," br. 577, 1967 - . , . XT Poslednjih 10 godina stalno raste broj mladih samoubica u Zapadnoj Nemačkoj. Godišnje, oko 900 osoba mlađih od 25 godina uzme sebi zivot, a preko 7000 to pokuša. Na univerzitetu u Hajdelbergu, svakih 14 dana događa se jedan pokušaj samoubistva (~Ilustrovana politika", br. 451/67).

996

OMLADINA I SOCIJALNE INOVACUE