Gledišta

P R E V O D I

AION PAIS PAIZON, PETTEUON. Heraklit, Fr agm e n t i. ET DELECTABAR PER SINGULOS DIES, LUDENS CORAM EO OMNI TEMPORE, LUDENS IN ORBE TERRARUM; ET DELICIAE MEAE ESSE CUM FILIIS HOMINUM. Solomon, I z r e k e. BOG JE UMRO! BOG OSTAJE MRTAV! MI SMO TI KOJI SMO GA UBILI! KAKO CEMO UTESITI ÜBICE ÜBICA? ONO STO JE SVET DO SADA POSEDOVAO KAO NAJSVETIJE I NAJMOCNIJE, TO JE IZGUBIO S NJEGOVOM KRVLJU POD NAŠIM NOŽEVIMA KO CE SPRATI OVU KRV SA NAS? S KOJOM CEMO SE VODOM OCISTITI? KOJA OKAJANJA, KOJE SVETE IGRE MORAMO OD SADA DA IZMISLIMO? Niče, R ad o sn a nauk a

kostas akselos

Neophodan je neki uvod da bismo ušli globalno i fragmentarno, poetično i prozaično, ne u svet igre ili u igru u svetu, u kojoj svakako učestvujemo igra.jući, nego u igru sveta koja je teško uhvatljiva. Ovde, uvod može biti samo kratak. Za mene lično, taj uvod je bio dug. Dobio je obhk jedne trilogije, Razvijanje lutanja (Le deploiement de l'errance). Prvi momenat igre vremena: Heraklit i filozofija; prvo shvatanje bića u nastajanju totaliteta. Da bismo razumeli dijalektiku platonovsku, teološku i hrišćansku, hegelovsku i marksističku potrebno je da se ponovo uzdignemo do Heraklita, kod kojeg ćemo sresti izvornu poetsku i spekulativnu misao pre sistemskog konstituisanja filozofije „i’ metafizike, pre cepanja na discipline (na logiku, teologiju, metafiziku, biologiju, antropologiju, etiku, politiku i estetiku). Ovaj povratak Heraklitu mogao bi samo narušiti tradicionalna akademska pravila igre, kao i pravila napadne i dosadne filologije. Jer ova bi se morala upinjati da Heraklitovu misao predstavi u njenoj koherentnoj celini, u njenom fragmentovanom i fragmentarnom totalitetu. Heraklitova misao, koja je poznavala istinu lutanja i moć gluposti, sadržala

*) K. Akselos je najpre objavio na grčkom jedan izbor f i 1 o z o fs k i h e s e j a (Atina, 1952), zatim dolaze tri knjige na francuskom koje sačiniavaju jednu trilogiju: Raz v o j luta n ja, posvećeno Heraklitu, Marksu i Planetarnoj misli, jedna knjiga na nemačkom: Einfiihrung in ein kiinftiges Denken (Tiibingen, 1966). Sada, Kostas Akselos završava jedno filozofsko i poetsko delo pod naslovom Igra sveta. Odlomke ovoga dela objavio je u zagrebačkom časopisu PRAXIS. Ovde objavljujemo neku vrstu rezimea tog dela pod gornjim naslovom. Taj rezime jc za naš časopis pripremio autor.

KRATKI UVOD U IGRU SVETA*

1011