Gledišta

i sadržina kojom se on i&punjuje. Pa ipak, u nedostatku drugog termina, u ovom radu je primenjivan ovaj termin, kod nas uobičajen. Što se tiče u naslovu upotrebljenog pojma „mediokritetstvo”, pod njira se podrazumeva njegovo osnovno, a ne pejorativno značenje, dakle osrednjost. No i sam ovaj pojam je dvo? značan. Osrednjost može biti formalna ili suštinska. Prva je vezana isključivo za stepen školskog obrazovanja (postizanje samo srednjeg stepena obrazovanja u oblasti manuelnog ili nemanuelnog rada), druga za lične kvalitetei stvaralaštvo. U načelu, obe vrste osrednjosti ne moraju biti u čvrstoj korelacionoj vezi. Među srednjeobrazovanim ima vrlo sposobnih i talentovanih, i obratno, među fakultetski obrazovanim ima i nesposobnih pojedinaca. (No uopštavanje ovih izuzetaka jednako je nihilizmu, a, na žalost, ovo je kod nas rasprostranjena pojava i vrlo se vešto koristi u borbi za što važnije radne uloge unutar podele rada). U ovom radu je predmet posmatranja sarao formalna osrednjost, kako u oblasti umnog (srednji stručni kađar) tako i u oblasti fizičkog rada (kvalifikovani radnici). Opravdanost orijentacije ka formalnoj osrednjosti je u sledećem: 1) fomialna osrednjost je evidentna i lako merljiva i o njoj postoje statistički podaci, dok je suštinska osrednjost unutrašnje svojstvo ličnosti, nemerljiva je, o njoj ne postoje statistički podaci i teško bi se mogla postaviti kao predmet naučnog istraživanja; 2) uprkos svemu, zahvaljujući razvoju nauke, tehnike i tehnologije, zahtevima razvoja modernog društva, u obavIjanju određenih draštvenih delatnosti i funkcija visokoobrazovani stručnjaoi su neophodni i nezamenljivi (njih, na žalost, samo fakulteti mogu da formiraju, a to potvrđuje i praksa svih država u davanju ogromnih sredstava za visoko školstvo i nauku).

II Podela rada ima svoju horizontalnu i vertikalnu dimenziju. Nas ovde interesuje samo njena vertikalna dimenzija oličena u hijerarhijskoj lestvici radnih uloga. Budući da su radne uloge različite i hijerarhizirane vrednosti, njima moraju odgovarati i različite i hijerarhizirane stručne sposobnosti nosilaca radnih uloga. To je jedan od osnovnih zahteva podele rada, čije harmonično funkcionisanje zavisi od stepena poštovanja njenih zakonitosti. Odnosi između hijerarhiziranih radnih uloga i hijerarhiziranih stepena stručnog obrazovanja nisu i ne smeju biti fleksibilni. Oni ne smeju biti izloženi subjektivističko-voluntarističkim intervencijama Ukoliko se to desi, onda su neizbežne deformacije u različitim sferama, a najozbiljnije Su: prvo, disfunkcionalnost, tj. neefikasnost podele rada, i, drugo, formiranje privilegija, tj. narušavanje demokratije. Jedini objektivni uzrok nesklada između radnih uloga i stručnih sposobnosti njihovih nosilaca može biti nedovoljan broj odgovarajućeg stručnog kadra.

1019

DOMINACIJA MEDIOKRITETSTVA U NASOJ DRUSTVENOJ ELITI