Gledišta

štvenog života, dok to, Jsako autori navode, mije slučaj u kapitali'stiokim draštvima. Zatim, oni raispravljaju pitanje planiranja, sistema i vrsta škola, odnosno plainiranja potreba, koje, po njiihovom mišljenju, za kratki period može biti prilično realno, ali ne i za duže vreme. Suzaime Ferge iznosi stanje kulture i nastave u Mađarskoj od 1937 1965. godine. 2 ) Interesantno je u njenom radu posmatranje Uiticaja prihoda i draštvemh grupa na knliurae potrebe. Ona statističM ipotvrđuje da visina prifaoda ima relativno slab uticaj na korišćenje kuiturnih vrednosti. Razlike koje postoje u prihodima znatno su manje od razlika u kulturnim potrebama. Suprotno ovome, pripadnost razlicitim grupama ima značajan uticaj. Istraživanja u Grokoj daju slične rezuitate kada je u pitanju pripadnost grupi (kjasi). Jeanne Lambiri-Dimaki 3 ) iznosi da je povlašćenost viših Masa u pogledu školovanja izrazita. Najviše klase, koje čine najmlnimaJniji deo satnovništva, imaju više studenata nego sve ostale Mase zajedno. Pol je ilsto yažae_ činiiac i on je značajan i u najvišim Masama (na 1.000 sinova 926 su studenti fakulteta, dok je taj odnos kod devojaka znatno manjd, od njih se samo polovina upisuje na fakultete). Pripadnost grapi, odnosno Masi, kada su u pitanju kapitalistioke zemlje, ne može se odvojiti od materijahiog bogatstva, te se može smatrati da je u ovim zemIjama bogatstvo značajan fafctor u školovanju. To, uostalom, dbfcazuje i rad Antonija Linaresa, „Razvoj škole i ideologije u Španiji” 4 ) ; gde na jedncon mestu iznosi da je još do 1957. godine upis u škole za inženjere bio zabranjen svima onima čiji roditelji nisu imald vrlo visoke prihode. Stav najvećeg broja inženjera može se objasniti

2 ) S. Ferge, La Democratisation de la culture et de I’enseignement en Hongrie. 3) i. L. Dimaki. Les Chances d’acces h l’enseignement en Grece. ‘) Antonio Linares, L’Evolution de l’ecole et les ideologies scolaire en Espagne.

baš nj.ihovim .poreklom, _kao i privilegijama koje iz njega proizilaze. Autor se koristi zvamćnim statističkim podacirua iako u njih nema naročitog pcsverenja, jer je 1965. godine direktor statističkog zavoda morao dati otkaz pošto mu je zabranjeno da iznosi podatke o indeksima cena koji se nisu slagali sa predviđanjima 'državnog plana. Situaciju u našoj zemlji daju Mirko Martić i Rudi Supek u članku o strukturi nastave i društvenim kategorijama u Jugoslaviji 5 ). Oni naglašavaju da mehanizam kuitumog nasleđa, i u socijalistiokom draštvu, utiče na mogućnost školovanja. Tako su deoa viših slojeva (nemanuelnih radnika i slobodnih profesija) zastupljenija u gknnazijama i na fakultetima od dece seljaka i radnika. Socijalno poreMo utiče i na vrstu studija. Deca radnika i seljaka češće izabiru tehnićke profesije, dok su mnogo manje zastupljena na Cilozofskom i arhitektonskom fafcultetu (rezultati sa Zagrebačkog univerziteta). Vrlo su interesantne dve studdje koje pokazuju stanje u arapskim zemljama. 6 ) Andre Miquel iznosi osnotme probleme koji se javljaju u vezi sa osava-emenjivanjem školstva i koji potiču, u osnovi, iz velikog uticaja islama na stanovništvo arapskih zemalja. Uticaj religije i tradicije na školstvo pominje se i u dragdm zemljama. tj Španiji je celokupno školstvo pOd vrlo velikim uticajem i kontrolom crkve, a veli'kd broj srednjih škola je pod direktnom upravom crkvenih vlasti. Osnovni probleml su u tome što se novi zahtevi modernog školstva orijentacija u pravcu nauka i tehnika spotiču o običaje kiasične araipske nastave i o tradicionalno društ\'o. Klasično arapsko_ obrazovanje, koje potiče još iz srednjeg veka, deli znanja na konkretna i profana (ma’rifa), u koja se ukljuouje i nauka u

5 ) Mirko Martić Ante Fijamengo, Structures de l’enseignement et categories sociales en Vougoslavie. 6 ) Andre Miquel, Continuite et changement dans les pays arabes; Abdelmalek Sayad, Bilinguisme et education en Algćrie.

1038