Gledišta

EDUCATION, DEVELOPEMENT ET DEMOCRATIE

caMer du centre de sociologie europeerme, IV, paris, mouton, 1967.

Kao četvrta sveska Evropskog sociološkog centra izašla je 1967. god. navedena zbirka u redakciji Roberta Castela i Jeana Clauda Passerona. Rad registruje prve rezultate saradnje započete u dva međumarodna sastamka u Madridu, oiktobra 1964, pod naslovom „Formiranje čoveka i ekonomski razvoj”, na kome je izneto oko 20 saopštenja iz 10 zemalja, i u Dubrovniku, Oktobra 1965, pod naslovom „Dmštveni sistemi u seoskoj sredini i sistemi obrazovanja u mediteranskim zemljama”, na kome su bila izneta 23 obaveštenja iz 8 zemaija. Materijal je podeljen u tii dela: Obrazovanje i društvena stratifiikaoija, Raznovrsnost funkcija obrtizovanja, Ohrazovanje, tradicija i kontakti civilizacij a. U eposi stalnih i krupnih dmštvenih promena u svetu, u eposi strukturnih promena, kada prodica gubi svoju ramiju funkciju, problemi obrazovanja, vaspitanja i razvoja dobijaju naročiti značaj. Dva navedena sastanka, na kojima je baziran ovaj rad, predstavIjaju pokušaj da se na osnovu konkretnog činjeničnog mate rijala bliže sagledaju i razmotre neke bitne strane ovih pojava i procesa. Pierre Bourdieu i J. C. Passeron u uvodnoj studiji 1 ) ističu da mogućnosti školovanja raznih društvenih grupa pokazuju postojanje prenošenja kultumog nasleđa u jednom dmštvu bez obzira na princip njegove stratifikacije i, prema tome, na to da se izjedmačavanje šansi ne reahzuje samkn činom ukidanja privatnog viasništva sredsta-

') Pierre Bourdien J. C. Passeron, La Comparabilite des systčmes d'enseignement.

va za proizvodnju ni željom za demokratizacijom kuitare. Dalje oni napomioju da bi biio ipogrešno meriti stepen demokratičnosti jednog socijalističkog i jednog kapitalističkog društva nejednakostima školskih šansi koje /pružaju ta dmštva, jer nejednakost po školi i p>o kulturi, ugledu i mooi nemaju isti značaj ni iste funkcije u ta dva tiipa društva. U socijalističkom društvu nejednake mogućnosti školovanja su uglavnom rezultat kultumog nasledstva prenesenog iz prošlosti, dok kapitalističko društvo poznaje druge prinoipe prenošenja nejeđmakih mogućnosti. Autori daljc razmatraju mogućnost uporedivosti statističkih podataka i mogućnosti njihovog tumačenja i ukazuju da se ta tumačenja ne mogu izvoditi nezavisno od konteksta datog diruštva. Na primer, stopa neuspeha na fakultetima u Engleskoj (14%) ih u Franouskoj d Amenioi (40%) ne pokazuje niži kvalitet nastave ni mamju sposobnost studemata, mego je posleddca, s jedne strane, veće ili manje strogosti prema prijemu i, s druge strane, tradicije i navika datoig društva. Isto tako ma koliko nizak stepen feminizaoije školstva u arapskim zemljatma predstavlja revolucionamd preokret, dok visokd stepen u Franouskoj i Italdji nema toga tumačenja. U Francuskoj visok stepen školovanja devojaka nije đirektno posledica uključivanja žena u društvemi život, nego je samo dmgi, luksuzniji ohlik tradicije. Ovaj primer školovanja arapskih žena predstavlja svakako revolucionami preokret, ali ne i njihovo uključivanje u 'društvemi život, niti njihovu stvamu emamcipaciju. Za potvrdu autorovog stava, da se statistički podaci ne mogu tumačiti bez konteksta, bolje bi poslužio primer sMčnog stepena školovanja žena u socijalističbim i kapitalističkim dmštvima, gde to ima različite uzroke. Visoko učešće devojaka u školama i na studijama u socijalistiokom društvu je posledica privrednog napretka i aktivnog uključivanja žena u sve vidove dm-

1037