Gledišta

mi. Radničkosamoupravni način proizvodnje može biti uspostavljen samo ogromnim stvaralačkim naporom radništva, naporom koji ima smisla i koji je moguć ako ga prati upoma i nimalo laka borba za uspostavljanje društvene moći radničke klase, za predominaciju interesa radnika. Jer uspostavljanje novog istorijskog tipa dmštvene proizvodnje nije samo veliko graditeljstvo, već i jedna od najrazvijenijih i najsloženijih faza klasne borbe, u kojoj radništvo treba da sažme i upotrebi celokupno istorijsko iskustvo svoje revoluoije da bi u odlučnoj fazi te revolucdje dokazalo svoje istorijsko preimućstvo i zapečatilo svoje delo. Kad se ove teze zastupaju a one nisu nove sledi pitanje: a da li to onda znači usporavanje materijalnog napretka društva, da li to znači takvo ograničavanje ekonomije da ona neće dati pune materijalne efekte? Da li podređivanje ekonomije interesima radnika, isključenje iz proizvodnje vrednosti celokupne reprodukoije kapitala i najamne radne snage, protivreči ekonomskoj racionalnosti i drugim principima privređivanja u „modemoj tržišnoj privredi”? Da li društvo kao što je jugoslovensko može takav korak učiniti samo, a izloženo orkanu svetske ekonomije? Prilikom postavljanja ovakvdh upita često se gubi iz vida prethodno pitanje; ašta je racionalnost nekog sis tema društvenog privređivanja? Postoji li „nepristrasna” racionalnost, racionalnost sama po sebi, nezavisna od društvenih kiiterijuma, od interesa i ciljeva velikih društvenih grupa (kad je reč o dmštvu u kojem nije iščezla klasna stmktura)? Svaki sistem dmštvene privrede zasnovan je na nekom principu, osnovnom dmštvenom kriterijumu ikoji opredeljuje šta je raoionalno, a šla nije. Taj društveni krdterijum racionalnosti izvodi se iz dominantnog interesa u društvu. Sistem dmštvene privrede je racionalan ako svi njegovi sastojci, veze i odnosi u sistemu, „funkcionišu” saglasno opredeljujućem interesu, ako se u svim segmentima sistema i u svim fazama ekonomske reprodukcije afirmiše taj interes. U kapitalističkoj proizvodnji to je interes vlasnika kapitala, interes kapitala na jedan ili dmgi način personifikovanog, odnosno korporativno organizovanog. Taj interes je sintetizovan i izražen jednostavno i nedvosmisleno u pr o f i tu, koji postaje opšti operativni kriterijum kapitalističkog privređivanja, neospomi kriterijum racionalnosti svih odluka u kapitalističkoj privredi. Sledeći taj kriterijum, kapdtalistička privreda postaje koherentna, sposobna da se reprodukuje, jer svaka odluka, svaki čin i rezultat privređivanja podleže verifikaciji u odnosu na fundamentalni princip, opredeljujući interes. Sadašnji jugoslovenski privredni sistem iako nedovršen i ne u svemu dosledno izveden počiva na pretpostavci da je interes radnika kao subjekta samoupravljanja opredeljujući činilac privređivanja. U tom subjektu i njegovom interesu pretpostavlja ise agens proizvodnje i razvitka proizvodnih snaga rada, celofcupnog privređivanj a d ekonomske reprodukcije. Može li na toj pretpostavci privrednog sistema za-

919

SINDIKAT NA ISPITU REVOLUCIONARNE PRAKSE