Gledišta

mišljenju. Takva praksa razvija se uporedo sa neshvatanjem kritičke prirode Marxove misli. Međutim, nijedno bitno pitanje marksizma, bez obzira na to što je formulisano pre jednog veka, nije izgubilo svoju aktuelnostd) Istorijski pristup marksizmu samo je vid njegove problemske elaboracije. Uviđajući da razvitak marksizma (pa i same interpretacije Marxovog dela) doživljava cepanje u više struja, deleći i nastavljajući tako sudbinu hegelovstva, još je Korsch ukazao da to nije posledica mogućih značenja dela ili njegovih protivrečnosti, nego više rezultat stanja i mogućnosti pokreta koji je prihvatio Marxovu misao kao rukovodstvo u svojoj akciji, U svakoj verziji marksizma pokret je izražavao svoje stanje, mogućnosti i istorijsku perspektivu. Zato nas je već Korsch upozorio na aktuelnost potrebe da se i samo „materijalističko shvatanje istorije istorijsko-materijalistički objasni”, ne samo u svom nastanku u Marxa već u svom daljem razvitku. Ovaj zahtev ostaje i dalje pred nama. Ali valja napomenuti da su ga u jednom drugom smislu isticali kritičari marksizma. Ovi su smatrali da bi u polemici sa marksizmom ovog trebalo samo navesti ida svoje stanovište primeni i na sebe samog pa će tako sam marksizam naći da je on jedna ideologija u re-

4 ) Prilika je da se u ovom kontekstu odgovori na tri primedbe Mihajla Nikolića (vidi: Gledi š ta, br. 1, 1968) upućene mojoj reči u diskusiji "Filozofija u savremenom društvu” (Gledišta, br. 6/7, 1967). Nikolić najpre kritikuje stav da je ~Marxova misao misao građanskog društva". Taj stav M. N. shvata kao tvrdnju da je Marx buržoaski raislilac (!) pa vrši ispravku intervencijom koja hoće da kaže da je marksizam kr itik a, "misaona negacija", kapitalističkog društva, podučavajući nas i zadužujući tim otkrićem! U pitanju je namerni nesporazum, ali bih ipak podsetio svog kritičara da je još Luk&cs 1923. pisao: 'Tstorijski materijalizam znači Sel bsterkenntnis kapitalističkog društva" (Geschichte _ un d Klassenbewusstsein, str. 235) (o čemu će kasnije još biti reči). Tome bismo dodali da je Marx kapitalističko društvo posmatrao kao najviši, najrazvijeniji, oblik klasnog društva. Zato je Marxovo saznanje o univerzalnoj porobljenosti čoveka u kapitalističkom (tj. klasnom) društvu neodvojivo od stanovišta o Ijudskoj univerzalnosti i oslobođenju svih čovekovih snaga u besklasnom društvu. Istina o kapitalizmu i njegova kritika padaju kod Marxa ujedno. Sam Marx je jasno rekao (u Pogovoru II izdanja Kapit a 1 a) da dijalektika nije samo ~razumevanje postojećeg”, nego da "u pozitivno razumevanje postojećeg stanja unosi i razumevanje njegove negacije, njegove nužne propasti ..." Zato ako smo tvrdili da je Marxova misao misao građanskog društva, onda je ona kao dijalektička misao, naravno, i kritika, ~misaona negacija" građanskog (i svakog klasnog) društv r a i misao st\ r arnog Ijudskog oslobođenja. Marksizam ne polazi od podvojenosti faktičkog i \rrednosnog, on ne traži da se stvar "opiše" pa podvodi pod normu, "kritikuje". Kapital nije anatomija građanskog društv r a odvojena od kritike tog društva koja naknadno pridolazi, pozivajući se na neke po sebi važeće norme. Zato prva primedba M. N. u stvari nas i ne pogađa i naši stavovi se u tom i ne razlikuju. Naš kritičar bi samo više voleo da se na početku svake knjige štampa abeceda, da se u svakom tekstu iznesu pretpostavke i da se expressis verbis ponovi i ono oko čega se, valjda, svi slažemo. Druga primedba ne pogađa moje izlaganje jer sam jasno istakao mogućnost da se ide dalje od Marxa, čak sam naglasio tu zadaću, samo što to nisam vezivao za "vreme" nego socijalne procese koji mogu biti inspirativni za takve korake prevazilaženje građanskog društva i surogata socdjalizma. Ja nisam namerno to vremenski precizirao. Ostavljanjem te zadaće za budućnost samo sam istakao da ovo naše doba ima još da poradi na 1 realizovanju Marxove (proletersko-ljudske) filozofije. Sto se tiče treće primedbe, složili bismo se da nema razvoja socijalizma bez razvoja filozofije samo ako se filozofija shvati kao misao revolucije i kritičkog prevazilaženja svakog parcijalnog oslobođenja čoveka, ali ne mislimo da će socijalizam nešto dobiti iz saveza sa filozofijom koju preporučuje M. N. čije su glavne teme: "praksa kao kriterijum fizikalnog saznanja”, "znak i uzrok” itd.

1280

ZDRAVKO KUCINAR