Gledišta

RAJKO DANILOVIC

1578

razorena je takva ideologizirana predstava o socijalističkom društvu; ipak bi podrobmja analiza pokazala, čini se, da je u suštini ista funkcija obrazovanja i na tim stupnjevima školovanja. Pored indoktrinacije, i tzv. „negativne” i „nesocijalističke' pojave izazivaju ekstremnu reakciju mlade generacije. Mladi ponekad prema takvim pojavama istupaju padajući u suprotna preterivanja: umesto bogaćenja, korupcije i mita, sve izraženijih neapravdanih socijalnih razlika, oni nude „jednakost” po svaku ocenu i rigoroznu društvenu kontrciu socijalnog ponašanja (u stvari, državnu kontrolu, što pothranjuje birokratiju). Pored pomenutih izvora „primitivnog komunizma” među pripadnicima mlade generacije, ističe se i jedan opštije prirode: mladi doživljavaju sve, kao i društvene pojave, daleko neposrednije od svoje starije braćc i očeva; oni, između sebe i sveta, imaju znatno manje normi, ustanova i organizacija, simbola i slično. Zato mlada jeneracija doživljava razvoj socijalizma manje složeno i posredovano nego što je on stvarno kompleksan i protivrečan; ideje „primitivnog komunizma”, dakle, nalaze, po priiodi stvari, pogcdnije tlo među mladima nego među starijim i srednjim generacijama. lako su ti izvori „primidvnog komunizma” snažni, ipak su mladi u suštini i pretežno ideološki opredeljeni za moderm i demokratski model socijalizma. Mlade generadje pose- duju izvesna svojstva, o kojima ćemo govoriti, koja ih objektivno čine nosiocima naprednije socijalističkc ideologije, oslobođene iluzija o socijalističkom društvu. Mladi: su sve više svesni da je socijalizam konfliktno društvo, puno protivrečnosti ali društvo koje daje najviše prostora za socijalni i individualni razvoj ličnosti. 111 Šta je to što određuje mentalitet naše savremene mlade generacije? Koja su njena osnovna svojstva ponašanja k mišljenja? Socijalna i privatna sfera života mladih prevashodno je obuzeta radom. Cesto preforsirano isticanje „interesovanja mladih za zabavu i razonodu je privid; napon da semladi „zadovolje” samo zabavom i razonodom pietrpeli. su neuspeh. I onda kada je bila izražena potreba za tinn aktivnostima, u stvari, radilo se samo o „dopum’ radnogj vremena i o potrebi rekreacije. Usmerenost inladih ka; sferi rada nije slučajna; ona je rezultat industrijalizacijo našeg društva i promena odnosa prema radu u celini, 5; jedne, i činjenice da je rad jedina mogućnost mladih zt. socijalnu promociju, s druge strane. Generacija kojoj je rad jedina perspektiva i jedino ishodištt socijalne ekspanzije razumljivo je racionalna. Ona je, zn: razliku od srednjih i starijih generacija, lišena mnogiMi mitova i iluzija.