Gledišta

U političkom procesu, racionalnost mladih ispoljava se kao kritički odnos prema ponažanju foruma i pojedinaca: mladi ne piihvataju ničije ponasanje a priori, oni ga uvek ocenjuju i na njega reaguju. Vrednovanje i reakoija mladih u političkoj sferi determinisani su relativno slobodnim (a to znači i odgovomim) delovanjem. Mladi so, za razliku od srednjih i starijih generacija koje su cpterećene reliktima etatističkog mentaliteta, samostalnije i slobodnije ponašaju u političkom procesu; ta autonomnost i spremnost da se preuzme politički rizik i odgovornost čine inovaciju našeg političkog života. Übeđen sam da je teško zamisliti realizaciju samoupravnog koncepta razvoja našeg dmštva, bez navedenih svojstava mlade generacije. U mladoj generaciji, u njenom mentalitetu, političkim aspiracijama i ponašanju, ideja samoupravljanja nalazi svoju „materijalnu silu”. To je, verovatno, takav novum naše političke prakse koji značajno menja njenu usmerenost razvitka; samoupravljanje prestaje da bude samo ideja ili ideologizirana predslava perfidnijeg i skrivenijeg manipulisanja vlasti društvenim razvojem; cno je, ulaženjem mlade generacije u politički život, dobilo novu snagu. Ikorašnji događaji su nepobitno dokazali da mlada generacija nije apolitična, pasivna i politički introvertna; mlađi samo nisu spremni da prihvate politioM život kao privid, kao pohtički verbalizam i folklor; oni su upravo protiv položaja i funkcije objekta u pcditičkom procesu; pokazalo se da njihov visok stepen političke sves'.i i aspiracije nije dobijao u oficijelnoj, institucionalizovanoj sferl dovcdjno „prostora” za svoje ispoljavanje; zato se c«n preselio u privatnu sferu, na privatne skupove, igranke, između časova, posle rada i slično. To je politicki poteacijal potiskivalo umesto da ga je ostvarivalo; on jc zbog toga, umesto da opada, rastao. Bile su samo potrebne i izvesne spoIjne okolnosti, momenti krize u socijalnom kretanju, pa da se ta akumulisana politička energija iziije. Tc se, kao što je poznato, i desilo: mlada generacija intelektualne omladine, koncentrisana i organizovana ipcput socijalne erupcije, neviđene u našoj posleratnoj političkcj praksi, stupila je u javni život. Ta generacija je u politićkn ponašanje tmela svežinu i neposrednost. Umesto simbola, normi, ideologizacije i sličnih međupoteza političke akcije, mladi istupaju sa manje pasredovanja, zahtevajući urgentno rešavanje nabujalih sacijalnih problema. ivaki otpor takvom razvitku konzervativan je, usmeren je ka očuvanju statusa quo. hlo je otpora koji se, videli smo, prikazivao kao sumnja u idejnu opredeljenost mladih; a kada je ta teza demantovana u junskim događajima i u vezi s okupacijom Čehoslovačke, u suštini taj otpor je dobio drugi pojavni oblik: mladi su tretirani kao objekt političkog ponašanja, koji je pod uticajem delovanja ovih ili onih palitićkih snaga; odatle, najverovatnije, tendencija da se aktivnost studenata u junu faktički objašnjava uticajem neprijateljskih ili drugih političkih snaga protivnih Savezu

1579

STA OBELEŽAVA MIADU GENERACTJU DANAS