Gledišta

desetina jugoslovenskih izložaka predstavlja poznate goste ranijih sajmova. Nararao, ako se ovako nastavi, mnoge od tih knjiga gledaćemo sledećih desetak godina među izloženim izdanjima. Samo krajnje neupućeni nisu shvatili cmohumomu pozadinu ovakvih izdavačkih „potemkinijada”. Lažnost opšte predstave povećava prisustvo maketa-knjiga koje bi trebalo da nominalno puvećaju broj najnovijih izdanja (kome li to zamazujemo oči?). Jedan deo izdavača, shvatajući pravu prirodu svojc situacije, već nekoliko godina predlaže da se Sajam knjiga priređuje u dvogodišnjem ili trogodišnjem termrnu, kako bi doprinos između dva sajma odista mogao da odigra vidniju ulogu. Jugoslovenska kultura time ništa ne bi izgubila, izuzev nešto bezazlenih iluzija od kojih nikakve koristi niko ne može imati. Na žalost, u ovom vremenu kao da se iluzija najteže žrtvuje. Pravo značenje Sajma knjige ne može se sagledati ako sc pobrka njegov međunarodni ugled sa sadržajnom stnikttrrom i uslovima pristupačnosti jugoslovenske knjige Ono prvo, naravno, potpuno je van spora: o povećanom ugledu Sajma govori i podatak da su ove godine zastupljena 72 inostrana izlagača koji, u zajednici sa 80 domaćih kuća, izlažu blizu 45.000 knjiga. Međunarodni deo smotre veoma je instruktivan i poučan jer prikazuje napredak knjige u svetu: proširivanje tematskog i problemskog područja u sferi specijalizovanih i populamih edicija, poboljšanje estetske i grafičke opreme knjige. To je posebno vidno u izdavačkim pregledima iz socijalističkih zemalja. Do pre neku godinu prednosti estetske i grafičke opreme naše knjige u odnosu na ovaj deo sveta bile su ogromne, danas su nas već u mnogim kcmponentama sustigli Cehoslovaci, Mađari i Rumuni, dok se za Bugare i Sovjete može reći da su nam se opasno primakli. Tako su svi otišli napred, posebno u pogledu plasmana i popularizacije knjige, dok smo mi stagnirali, a u ovom poslednjem i prilično nazadovali. 11. IZDAVACKE TEGOBE I BEG OD DOMAĆEG PISCA Javnosti je već prilično dugo poznato da je u novim uslovima privredne i društvene reforme, p>oslovanje izdavača u smislu održavanja kulturne misije dovedeno do nesagledivih suprotnosti. Naime, položaj naših izdarača izvanredno je ■ otežan time što su oni potpuno prepušteni ekonctmskom automatizmu na tržištu (slične primere je nemoguće naći među onima koji žele da stvore socijalističku kulturu), kao i neprihvatljivo rigoroznom tretmanu kredilne politike. Izdavač koji dobije kredit za novo izdanje mora vratiti iznos za šest meseci(!). Apsurd je ogroman, jer i m zemljama s najvišim kultumim standardima ne sužava se prodajni ciklus knjige na manje od tri godine. Takot

1600

MILAN VtAJCIC