Gledišta

MILAN \T.AJCIC

1602

Izvestan kontinuitet u izdavačkoj politici prema delima domaćih pisaca drži još samo Matica srpska (Novi Sad), pa nije nikakva čudo da su njena izdanja pobrala četiri poslednje značajnije književne nagrađe (NIN-ova nagrada Erih Koš, za roman „Mreže”, nagrada Isidore Sekulić Živojin Pavlović za knjigu pripovedaka „Dve večeri u jesen", prošlogodišnja Oktobarska nagrada za književnost Dragoslav Mihailović za proznu knjigu „Fređe, laku noć”, i ovogodišnja Oktobarska nagrada za književnost Skender Kulenović za knjigu „Soneta”). Poznate „Prosvetine” biblioteke „Jugoslovenska proza” i „Albatros” već su poduže zamrle, „Nolitova” biblioteka miađih pisaca „Terazije 27” takođe, pa su knjige počeli da štampaju časopisi i tribine: pesnička edicija beogradske Revije „Slovo Ijubve”, biblioteka beogradskih „Vidika” i biblioteka AG 67 „Tribine mladih” u Novom Sadu (pet knjiga), knjiga Mome Dimića „Ciganski krevet” u izdanju j beogradskog „Dela”, najavljenih petnaest knjiga u izdanju splitskih „Vidika”, jedanaest knjiga biblioteke „Razlog” koje je na Sajmu knjiga izložio izdavač Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu. Za ovu pcslednju seriju „Razloga” je značajno da je time premašen zbir domaćih savremenih knjiga koje su u istom razdoblju objavih svi ostali zvanični hrvatski izdavači! 111. JEDAN PRESEDAN U tom opštem begu od doraaćih dela i dcmaćeg pisca, beogradska „Prosveta” načinila je gest čiji se značaj još ne može proceniti. Početkom leta ona je objavila konkurs za neobjavljena dela domaćih pisaca. Zavladalo je ogromno uzbuđenje među piscima i u kultumoj javnosti jer, prvi put posle rata, jedna ugledna izdavačka kuća pozvala je : na ovaj način stvaraoce. Raspisujući konkurs „Prosveta kao da je prećutno priznala činjenicu da je u dosadašnjem odnosu izdavača prema domaćim delima bilo mnogo mut- , nih i nejasnih stvari. Sada je sve u redu, reklo bi se, pis- : cima je rečeno da na samom startu imaju podjednake ■ šanse, a kao i na svakom konkursu podrazumeva se da će pobediti najbolji i najvredniji. No ono što se podrazumeva, nikada u ovoj oblasli nije uživalo osobito povere- ■ nje, ponajmanje poslednjih godina. Kad se odaju dužna ; priznanja samoj ideji da se piscima makar formalno otvore vrata i ulije nada, ostaje oblast neraščišćenih pitanja, od kojih je pre svih bitno: kakav je odnos budućih prihvaćenih knjiga prema izdavačkom planu za sledeću godinu? Iz nekih kasnijih izjava moglo se videti da „Prosveta” čitavu svoju buduću produkciju želi da sagleda uz ovaj konkurs. Naime, stidljivo je dato na znanje da beogradski izdavač mora da poštuje neke svoje moralne obaveze prema poznatijim piscima koji slove kao „Prosvetini”; drugim rečima, oni će imati prednost. To, otvo-