Gledišta

tim vidovima i pretpostavkama razvoja samoupravljanja, zbivalo se jednovremeno sa bitno drukčijim društvenim tokovima koje je uslovljavao privredni život društva u tom razdoblju, a iz kojih su proizašle tendencije društvenog raslojavanja i grupisanja, veoma različite od perspektivne revolucioname težnje i akcije. Ti uporedni, a od revolucioname tendencije različiti đruštveni tokovi dali su tvorevine prošlog razdoblja revolucije koje čine zapreku, smetnju i teret za dalji razvoj radničke klase i samoupravljanja. Na početku revolucije razorene su osnove i uklonjeni bitni elementi kapitalističke strukture društva: eksproprisana kapitalistička svojina i iščezli vlasnici kapitala, a s njima i glavna uporišta kapitalističkog uticaja na društvene grupe situirane između kapitala i rada, kao privesak kapitalističke klase ili na rubu radničke klase. Međutim, preostali elementi pretkapitalističke strukture društva (seljaštvo sa sitnom privatnom svojinom pretežno radnog karaktera i odgovarajuči gradski slojevi) i nakon dve decenije ostaće jako zastupljeni u društvu, jer revolucija nije mogla ni da ih razori niti da ih u kraćem roku preobrazi. Ovi elementi vršiće kroz čitavo razdoblje neprestani značajan uticaj na sva društvena zbivanja, ali manje kao aktivna protivteža revolucionamim promenama, a više kao pasivan činilac koji ograničava raspon mogućnosti i domen dmštvenog razvoja i radikalnih promena. ’očetni uspeh revolucije zavisio je od sposobnosti revolucionarnih snaga da dmštvene grupe iz pretkapitalističke strukture razdvoji od kapitalističkih elemenata i zadobije za revolucioname ciljeve. U tom smislu je uspostavljen revolucionami savez radničke klase i seljaštva. U prošlom razdoblju revolucije nije bilo dovoljno uslova da se taj savez razvije i ispuni odgovarajućom društveno-ekonomskom sađrzinom u skladu sa perspektivnom revolucionamom tendencijom. U toku industrijskog i privrednog razvoja dmštva neizbežno se preobražavaju elementi pretkapitalističke stmkture dmštva, objektivno podruštvljuju svi radovi, a pretkapitalističke dmštvene gmpe pregmpišu zavisno od osnovne klasne stmkture dmštva. Zato razvoj scljašlva i sličnih gradskih slojeva zavisi, na prvom mestu, od daljeg razvoja dmstvenih cdnosa u industriji i dmgim vodećim oblastima dmštvenih delatnosti. Pobeda radničko-samoupravnih odnosa u tim oblastima može osigurati istinski socijalistički preobražaj svih sastojaka pretkapitalističke stmkture, dalji razvoj revolucionamog saveza radničke klase i seljaštva, i njihovo integrisanje i srastanje unutar samoupravljanja svih proizvođača. Sve tendencije suprotne radničkom samoupravljanju izazivaju i razdvajanje radničke klase i seljaštva i dovode u pitanje socijalistički razvoj preostalih elemenata pretkapitalističke stmkture dmštva. ktivna protivteža revolucionamoj akciji radničke klase nije došla prvenstveno od pretkapitalističkih elemenata u strakturi dmštva, već je proizašla iz protivrečnih dmštveno-ekonomskih odnosa u toku übrzanog privrednog i dmštvenog

1465

U cemu su SNAGA I SLABOST SAMOUPRAVLJANJA