Gledišta

nsanja radničke klase slično njenoj formaciji u kapitalizmu, tj. do većih i trajnije obnavljanih razlika među različitim socioprofesionalnim skupinama radnika, pri čemu je veliki deo radništva trajnije zadržan u sloju nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, sa malim mogućnostima za poboljšavanje života i razvitak sposobnosti. Isti ekoncmski odnosi doveli su i do toga da se iz društvenih sredstava i zarada radnika malo ulagalo za opšte i stručno obrazovanje radnika, za obezbeđenje dobrih stanova većem delu radništva, i za druge potrebe od kojih zavise razvojne mogućnosti radništva u sklopu opšteg društvenog razvoja. Bitno ograničeni uslovi materijalnog razvitka, i napregnuta akumulacija viška rada bili su objektivni izvor birokrattsko-etatističke tendencije u odnosima proizvodnje; po nikla iz tog izvora, ova tendencija dobila je, zatim, relativno samostalno dejstvo. Iz ekonomskih uslova koji bitno ograničavaju život i razvojne mogućnosti velikog dela radništva, proizlazi tendencija da se upotreba sredstava za prcdzvodnju, radne snage i akumulirane vrednosti vrši u suprotnosti sa radnikovim životom, njegovim bitnim aktuelnim i razvojnim potrebama. U tom slučaju ekonomska moć, koncentrisana u etatističkoj organizaciji ili i u njenim donekle osamostaljenim ograncima, odnosi se prema radniku kao kapital, održavajući na radnikovoj strani ograničenja svojstvena najamnom radu. Što je ta tendencija jača, sve je veće razilaženje između ciljeva privređivanja i svih društvenih delatnosti (ekonomsko-političke odluke i planovi; investiciona, poslovna i kadrovska politika u preduzeću; socijalna i kultuma pclitika itd.) i neposrednih životnih interesa velikog dela radništva. Razilaženje je naročito izraženo kad oslabi veza između ciljeva društvenih delatnosti, i perspektivnih interesa radnika; kad radnici ne mogu s pouzdanjem očekivati svoj budući napredak. Krajnje razilaženje nastaje kad se ciljevi (odluke, planovi) ne samo odvoje od sadašnjih i budućih interesa radnika već se i prilagode posebnim interesima drugih društvenih grupa na račun radnika. Ja različitim stupnjevima udaljavanja ciljeva društvenih delatnosti od interesa radnika udaljavanja delom objektivno uslovljenog, a drugim delom proizašlog iz posebnih interesa drugih društvenih grupa dolazi do osamostaljivanja organa vlasti i upravljanja u odnosu na radnike, i do upotrebe otuđene ekonomske i političke moći radi dominacije nad radom i radnikom. Otuđena ekonomska moć, baš kao i kapital, traži osamostaljenog i zainteresovanog zastupnika i nosioca. Rad, ukoliko zadržava najamna obeležja, pretpostavlja vršenje vlasti nad radnikom. Ova društveno-ekonomska sadržina birokratsko-etatističke tendencije u odnosima proizvodnje razvijala se uporedo sa bitno socijalističkom tendencijom. Socijalistički etatizam razložen je na svoje protivrečne sastojke, na dve suprotne tendencije u odnosima proizvodnje. itno socijalistička i birokratsko-etatistička tendencija u odnosima proizvodnje sukobile su se u toku protekle decenije.

1475

u cemu su SNAGA I SLABOST SAMOUPRAVLJANJA