Gledišta

naročito u procesu društvene reprodukcije. Bitno socijalistička tendencija stekla je uporište u pojedinačndm radnim telima (radničko odlučivanje o upotrebi sredstava za proiz- 1 vodnju, i o međusobnim odnosima udruženih radnika), | ali je etatistički odnos dominirao u pogledu svih značajnijih odluka o raspodeli uslova proizvodnje i dohotka u društvenoj celini, i obuhvatao mnogo veći deo viška rada. Na jednoj strani stoji radndčko samoupravljanje bitno ograničeno, pretežno svedeno na raspolaganje dohotkom u gra- [ nicama najamnine (i malim delom viška rada koji ne može korenito da izmeni karakter radnikovog dohotka kao najamnine), a na drugoj strani produžuje se upravljanje pretežnim delom viška rada odeljenim od radnika. Ta odeljenost nema samo institucionalni kaorakter (odlučivanje po- : sredstvom politioke vlasti), već se tiče osnovnih determinanti odnosa proizvodnje: upotreba akumulirane vrednosti nije u celosti podređena potrebama i interesima proizvođa- " ča vrednosti, nije dovoljno usmerena ka razvijanju sposobnosti proizvođača i ne podstiče ga kao agensa proizvodnje, a podleže kriterijumima koji se formiraju pod uticajem društvenih grupa odeljenih od radničke klase. U suprotnosti među ekonomski sputanim radničkim samoupravljanjem i etatističkim upravljanjem viškom rada reprodukovali su se elementi antagonizma između najamnine i viška vrednosti, najamne radne snage i kapitala, što je u velikoj meri uticalo na ekonomsko ponašanje radnika i organa radničkog samoupravljanja (sustezanje upotrebe radne snage, težnja da se ostvare što povoljniji uslovi nezavisno od rezultata rada). Suprotnost dva elementa u odnosima proizvodnje izrazila se,| naročito, u nemoči samoupravnih radnih zajednica da se : društveno-ekonomski udružuju u celokupnom procesu društvenog rada i da društvene uslove svojih radova stave pod zajedničku kontrolu. Društveno-ekonomsko udruživanje radnika pretpostavlja njihovu razvijenu ekonomsku moć,. pre svega suvereno upravljanje akumuliranim vrednostima i odlučivanje o bitnim činiocima društvene reprodukcije. A upravo tu pretpostavku potiralo je etatističko upravIjanje, U tako protivrečne odnose proizvodnje uplele su se: zakonitosti robne proizvodnje, tržišni odnosi među ogra-, ničeno samoupravnim privrednim jedinicama. Bar ograničeno oslobađanje robne proizvodnje bilo je neophodno radi konstituisanja i početnog razvoja radničkog samoupravljanja. Ali robna proizvodnja ostaje pritešnjena, i u osnovnim tokovima vrednosti iskrivljavana, ne samo usled etalisličkih j intervencija u oblasti cena, monetamog sistema i novčancg : prometa, spoljne trgovdne itd. već naročito usled toga što : ; su njeni subjekti samoupravne privredne jedinice veoma sputani kao nosioci privređivanja, nesposobni da se * ekonomski povežu i udruže, da zajednički planiraju razvoj,, proizvodne programe, racionalnu raspodelu i kombinaciju : radova; da zajednički upotrebljavaju akumuliranu vrednost i zasnuju trajne zajednice interesa. Objektivno tazjedinjene u procesu društvene reprodukcije, samoupravne privredne jedinice ne mogu se racionalno povezivati i usaglaša-

1476

■'RAKOVICA"