Gledišta

SOCIJALIZAM br. 9/1968.

Povodom događaja u Cehoslovačkoj Redakcija časopisa donosi u ovom broju članak pod naslovom; Velikodržavni hegemonizam i kriza etatizma; Autor sledećeg članka „Jedinstvo radničke klase i inteligencije u borbi za samoupi avni preobražaj društva" je isto tako Redakcija; osim ovih, Socijalizam” donosi i sledeće napise: ADOLF DRAGICEVIC: Aktuelnost Marksove ekonomske misli; ŽIVKO MARKOVIC: Demokratizam i jedinstvo u sprovođenju politike Saveza komunista; U rubrici „Prilozi” piše LAZAR ĐUROVSKI: Opštinska skupština i radne organizacije; slede osvrti, prikazi i dr.

SOCIJALNA POLITIKA br. 8/1968.

GOJKO OSTOJIĆ: Rasponi u ličnim dohocima u SR Srbiji. O promenama u oblasti hčnih dohodaka koje su nastale u periodu posle reforme Gojko Ostojić piše u ovom napisu na osnovu podataka Saveznog zavoda za statistiku: ~Proporcije u raspodeli nacionalnog dohotka izmenjene su u korist ličnih dohodaka (1964. god. lični dohoci učestvuju u raspodeli nacionalnog dohotka sa 37,9%, 1966. sa 44,5%, a 1967. sa oko 49,7%. U novim uslovima radne organizacije su nastojale da povećanim raspoloživim dohotkom realnije vrednuju živi rad i da na taj način ličnim dohocima daju sve veći značaj u strukturi društvenog proizvoda. U procesu sprovođenja mera privredne i društvene reforme javljaju se znatne promene u uslovima privređivanja pojedinih oblasti i grana, što se neminovno moralo na odgovarajući način odraziti i na ličnim dohocima. Naime, javIjaju se izvesne promene u redosledu i rasponima ličnih dohodaka u odnosu na predreformski period. To se zapaža naročito u oblasti industri-

l’e, čiji su nivoi ličnih dohodaka bili 1964. god. na trećem a 1967. god. padaju na peto mesto, i zanatstva, gde su bili na petom i pali na sedmo mesto. Obratna pojava zapaža se u poljoprivredi, gde su nivoi ličnih dohodaka bili na sedmom a 1968. god. nalaze se na šestom mestu, i stambeno-komunalnoj delatnosti, gde su bili na šestom sada su na trećem mestu. Kod ostalih privrednih oblasti promena u rang-listi nema i pored različitog raspona ličnih dohodaka u posmatranom periodu. Konfrontiranjem kretanja ličnih dohodaka u poslereformskom periodu u privredi i neprivrednim delatnostima zapaža se da su neprivredne delatnosti došle u još povoljniji položaj, jer su im lični dohoci rasli po većoj stopi nego u privredi. Daleko veće promene u rang-hsti zapažaju se u granama delatnosti. Od ukupno posmatranih 49 grana delatnosti, više od polovine (24) poboljšalo je položaj, nešto manje od polovine (20) pogoršalo, dok su ostale (5) zadržale svoje mesto u rang-listi iz predreformskog perioda. Poboljšanje u redosledu zabeleženo je uglavnom kod delatnosti čiji se materijalni položaj popravio, odnosno čiji su uslovi privređivanja popravIjeni uticajem instrumentarija primame (različiti tretman u formiranju cena tržišne ograničene; položaj na tržištu monopol i dr.) i sekundarne raspodele (zakonske i ugovorne obavere, odnosno obaveze prema društvenoj zajednici i drugima). Raspon ličnih dohodaka između najnižeg i najvišeg po _granama delatnosti povećan je u odnosu na predreformski period. 1964. god. on je iznosio 1 : 2,41 a 1967. god. 1 : 2.98. Lični dohoci su povećani u svim delatnostima, ali vrlo diferencirano. Maksimalno 853 din. u projektantskim organizacijama, a minimalno 237 din. u drvnoj industriji. U projektantskim organizacijama 3,6 puta više nego u drvnoj

1783