Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 23'

домаћу потребу. Још се производи у Бачкој, где се на истом земљишту _ две године сеје пиринач а две године кукуруз.

Питоми кестен налази се у Поречу. (јужна Србија) заклоњен од ветрова са врло мало снега зими, или нимало, затим у Струзи и околини има пуно кестењара (аналого шљиварима, шљивацима у Србији) у околини Тетова и Гостивара, манастира Дечана, око Призрена (овде упропастили Бугари за време окупације до 2000 дрвета). Као последњи остаци виђају се код Лознице неколико примерака, који једва животаре.

Има га у Хрватској од десне обале Купе де бикаћског округа у Босни, и у Словеначкој по обронцима и то: одоздо кестен, па на више буква, за њом смрча и јела. једна кестенова шума постоји у Боки Которској.

Руј (Ећиз Кобпиз Е). Некада та је било много на Златибору који, се звао по њему Рујно (М. Милићевић на једном месту вели; „Не знам ни зашто ни крозашто, али име Златибор већ сасвијем прети да утамани старо име Рујно, — ваљда пред сјајем злата, мора да мркне све, па чак и стара лепа рујева боја.“) У околини Ужица, Плеваља, Нове Вароши, Прибоја Пећи, Ђаковице и Призрена. У Црној Гори (око Ријеке Подгорице) Далмацији око Книна и Шибеника — употребљује се осушено лишће и младе гранчице за штављење мешина, при бојењу и шарању тканина и изради рујевог екстракта, који је у моди, много се тражи и добро плаћа.

Мак, Афијон (Рарауег Бћаеа5) поглавито се развија у Јужној Србији (Скопље—Ђевђелија) да су читава поља бела од мака у цвету. Сасецањем његових чаура (обично мај—јуни), излучи се смола, коју скидају. По статистичким податцима од 1920. год. извезено је око 66.350 кгр. а пре рата и до 180.000 кгр. опијума који спада у најцењеније наше врсте и сав се употребљује у медицини.

Лан (тит иза јтит) тражи брдске влажне крајеве и велики је пробирач терена, најбоље успева у новим крчевинама шума, и кад се ђубри торином. Производи се по целој земљи за кућну потребу, а особито у брдовитом делу ваљевског, подринског и ужичког округа, у Босни, Славонији, околини Осијека, северном делу Баната и Словеначкој.

Кудеља (Саппабз зануа) конопља — из околине Лесковца, Врање, Бујановца — ради прављења канапа, конопаца, улара, колана и др.

Хмељ (Нити! Гларшиз) се гаји у Словеначкој, Срему и Бачкој, нарочито је погодан за производњу белих пива.

Наут, сезам и анасон развија се у Јужној Србији (око Велеса. Криволака, Брегалнице, Струмице, срезу дојранском . Наут се једе под именом „леблебије“ или се пржи и служи као додатак кафи, од сезама се добија уље и сезамово млеко за израду ћетен-алве, анасон се меће у ракију и даје јој карактеристичан мирис и т. д.

Шећерна репа гаји се за производњу шећера.

У нашој земљи има пуно лековитих (официнелних биљака), али не постоји нарочито интензивно и организовано скупљање, него народ спреми за своју личну потребу: кичицу (Егу гаеа Сепкаштит) белу липу (та Атрепеа), бели слез (А Ићаеа об стан), бесник (Digitalis laevigata), бобовњак (Татиз Коттипб), велик данче (Рштопага оста ), видац

• (Еирћгазја о с.), гавез (Бутрћућит оРбс.), дивља врбена (Verbena offic.), дивља паприка (Утсејох ит ос.), калавер (5ајуга оТНс.), лопух (РегазНез оћс,), мајкина душица (Тћутиз ЗегруПит), матичњак (Ме за об!с у,