Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

28 GODIŠNJAK KRALJEVINE S. H. D.

predvidja izvodjenje agrarne reforme kojim bi se eksproprisali veliki posedi i potom isparcelisali u male posede, koji bi se imali dati onima koji slobodno rađe zemlju, naročito dobrovoljcima.

Zakon o pravu gradjana, ne samo da garantuje ljudima obična prava ličnosti kao što su: lična sloboda, neprikosnovenost kuće i slobodu štampe, već definiše ova prava do detalja.

Ustav odredjuje da svaki izglasani zakon od Narodne Skupštine morabiti u duhu Ustava, ali ni jedan sud niti tribunal nije ovlašćen da reši ustavnost jednog zakona. Skupština je jedini sud koji je nadležan da rešava o ustavnosti svojih zakona. Amandmani Ustava mogu se predložiti bilo od strane Kralja bilo od Skupštine, a oni prolaze kroz isti proces kao i zakonski predlozi, samo s tim izuzetkom što se amandmani mogu primiti ako */, od celokupnog broja poslanika glasaju za. Svaki predloženi amandman mora tačno da sadrži sve tačke Ustava, koje treba izmeniti ili dopuniti.

Ustavne Odredbe, kojese odnose na Krunu, Skupštinu i druga administrativna tela nalaze se u sekcijama koje govore o tim institucijama.

KRUNA Prema Ustavu Kralj ima široku vlast za postavljanje i smenjivanje 4d-žavnih činovnika; on ima pravo da objavljuje rat i zaključuie mir. Ali objava rata, u slučaju đa država nije napadnuta ili joj nije oblavljien rat, mora prvo biti odobrena od strane Skupštine. On ima pravo da pomiluje sve vojne i političke krivce. On može da sazove i raspusti Skupštinu, ali u poslednjem

NOVI DVOR U BEOGRADU.