Godišnjica Nikole Čupića

178

ведака из Србије. Али што даље од цркве, школе, суднице и механе сликесу му свенепоузданије и неистинитије, а то мујако квари и селоп саме приповетке и извођење радње. Сеоска му је љубав често вљрошка кокетерија, а породични живот сеоски налик на живот сиротиње по предграђима варошким. Али ниу цртању оних главних типова није био сасвим поуздан. И овде се показало, како једнаки узроци дово:е увек једнаке појаве. Туробна његова, нарав и непоуздано знање повели су га и овде оним путем, којим је и у сликарству ударио -- гледао је да незнање забашури ефектом. да то су његови кметови и сукметице изелице и силеџије, механџије варалице. попови другари еметовски и механџисви и улизице капетанске, капетани праве аге, пандури левенте и т. д. На жалост има доста, истине у оваком цртању; али је Бура ипак много егзажерирао, као и В. Иго, који као да му је често вођ био. Тако су и други чинили, па и он; али су грешили и они и он. Што је најглавније, нису никако мотивовани ови тамни појави народног живота ни код њега ни код других. Мислио би човек, коме тај нар. живот није познат, да су ти кметови, капетани, попови и т. д. неки туђински елеменат, да су то неки освојиоци господари, којима народ као туђинско племе робује. А међу тим су они народу томе не само браћа по језику, него и земљаци, кумови, пријатељи, рођаци. Ја на пр знам једно време, кад су скоро сви чиновници Горњ. Малановца (у окр рудничком ), од практиканта до председника и начелника, били родом рудничани, који су имали у селима своје задружне куће, браћу, рођаке, пријатеље. Шта се онда мора мислитио карактеру самога народа, вад су му — Бао што приповедачи веде — интелигентни синови онакир Колико онда вреди хвала, којом се тај народ обасипље у при-