Godišnjica Nikole Čupića

179

поветкама „из живота народног“7 То што и добри и лоши приповедачи иде једнако један појав живота народнога, што им је једна страна тога живота тамна и немила, значи, да је одиста тамно на тој страни. Али они гледају површно и — претерују. То површно сликање народнога живота, без студије и испативања, и учинило је, те наше „приповетке из народног живота“ не дејствују ништа на напредни друштвени поврет. Права приповетка мора искрено, нетенденциозно, песничком топлином и научном дубљином показати и узроке злу, на које прст пружа, не само насликати људе каки су, него и показати за што су онаки каки су.

Рекох, да су све ове приповетке Јакшићеве по садржини готово једнаке. Јупаци су им млади, кршни, честити сеоски момци. Њих гоне, облагују, на суд потржу и лажним сведоџбама у тамницу бацају неваљали кметови и капетани, којима помажу кметовеви рођаци и помоћници, сеоске механџије и попови. Народ се заузима за њих и спасава их, н крај приче је весео. Јунаци се жене добрим девојкама, које су волели и због којих су доста и страдали. ...

Као што се види, и овде има романтике. Она је проста и управо старинска. Али је једно врло знаменито. Сва је Јакшићева поезија огледало душе његове сетна, мрка. Видели смо му лирску поезију Кака је; драме су му трагедије; романтичне приповетке и приповетке о животу угарских Срба све су жалостиве. Само се ове приповетке — осим Једне ноћи— срећно свршују! Ако би ми се допустило мало слободније тумачити овај пропланак епске поезије Јакшићеве, ја бих рекао ово: песнику се чини ведрији живот у Србији, ведрија будућност ове земље. И у њој има патње и мука; али то долази од злих уредаба и старешина,

12'