Godišnjica Nikole Čupića

180

а народ ипак побеђује и срећно пролази. Још има доста таме, доста корова: али је крепка снага честитога народа и будућност је његова.

Једнолико и просто причање у овим приповеткама, Јакшићевим зачињавају топла осећања, понека лепа мисао, неколики оригинални типови (као : сеоски трговчић Миладин у Једној ноћи, стари учитељ у Белој кућици, чича Марко у Сељацима и т.дД., а нарочито поетски описи, као што је на пр. опис планинског села, Каменца :

, - · · (О једне стране камен, с друге камен голо све! Страх те обузме, кад у то суро стење кораБнеш. Твоје те сопствено мицање плаши Уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише. СОпотакнеш ли се, камен се одрони. А у понорима јечи и грми, рекао би планине се руше. Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш како човек јауче, чини ти се дар у помоћ призива. . . Ноћ је. Теби се коса диже на глави. Слушаш боље, шта је. А то буљина вешто подражава глас човечји. После чујеш где кевће као ловазки кер, и теби се чини да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили. Радујеш се доброј вечери и мирном уживању.

. . Али је све то превара. Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ.“

„Сироти камевчани имају само толико поља, колико ба један добар момак за сахат могао обиграти. Па ту са тога простора сабира себи храну више од две хиљаде душа.,,

„Па и опет само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши. Дође продеће. И људи и воће и луг и планине — све | добило веселији изглед, све лепшу, свечанију одећу . Онамо мирише планина од здравца; а долину опет