Godišnjica Nikole Čupića

191

молбу муселимову, да врати оружје које је од Турака поузимао и да пошље Спасенију паши, па да живи мирно у својој колиби, одговара: нека паша дође сам да узме оружје, а Спасенија му је жена и њу ће паша добити с главом његовом.

Нек цркне паша !

— И гадна војска силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог, Што га по тесном граду простире, У грчевима мучним изгине —

Па издишућн нека замоли:

Да види прамен њене косице. . ., Са бичем бих му мутне зенице Одморном руком грозно шибао Вичући силпом паши на ухо;

Ево ти пашо целог курјука !

Муселим ћути. Главаш одлази. Дошавши својој колиби не застаје Спасеније. У колиби леже на земљи разбацане хаљине и испаљен пиштољ. Главаш се досећа јаду. Један му сељак казује, да је видео како Опасенију вуву кроз шуму неки Турци и да с њима иде једна баба. У то се помаља и једна чета Турава, послана да Главаша ухвати. Он шаље момке у потеру, да отму СОпасенвју од Турака, а сам с једним момком остаје да брани колибу. Турци. запале колибу. Главаш после јуначке борбе искаче из пламена и пада пред колибом зрном погођен. Док се Турци отимљу ко ће осећи главу Главашу, ДОлази помоћ. Турци беже. Из далека се чује пуцњава. У то стижу момци Главашеви, што су били у потери. Отеди Спасенију и воде везане Турке и Стану. Искупио се народ. Сви се куну, да ће осветити Главаша. Један рудни-