Godišnjica Nikole Čupića

192

чанин, послан од кнеза Милоша Главашу, јавља да је кнез Милош дигао буну. Спасенија јадикује и куне Стану. "Народ виче: убите је! Стана клечи:

Милост !

О смијујтев се мени грешнаци !

Завеса пада. — То је тратедаја Станоје Главаш.

Напред је већ казано, да је Сеоба Србаља добила, од Матице Српске награду од 100 дуката расписану за · најбољу историску драму. Референти су Матичини били Јов. Ђорђевић и Јов. Андрејевић. Оба су референта уопште говорила само добро о овој драми, хвалећи и сам избор предмета, а нарочито лепу лирску дикдију, живост и смелост фантазије и топлину осећања.

Год 1863 -- у полит. листу Бидов-дану — изађе на ово дело прва критика, од Ђ. Малетића, а 1865 — у Ењиж. листу Матици — и друга, од Г. Гершића. Између ове две крлтике разлика је само у тону—прва је оштрија, а друга блажа — и у начину излагања — прва се бави и ситнијим манама, на пр. погрешкама граматичним, и мање се побринула за саму своју конструкцију; друга даје општији преглед и у њој је систематичније изложено оно, што се казује у првој. Обе се пак критике слажу у томе: да драма Сеоба Србаља није истораска драма; да је предмет њен, у колико има свезе с историским животом народним, епске а не драмске при· роде; да је, према овоме, песник, слободан од историских окова, могао слободно стварати: да му је селоп драме ипак рђав и да не одговара драмским законима, јер: у њој нема једне јасне идеје, драмског јединства; нема драмског мотивовања, и оно, што у драми треба тек да се види, овде је већ готово, као:гљубав Љубишина (где се не види ни почетак, ни развијање, ни сам предмет — Лала), мржња Белушева и т. д; карактер драмског