Godišnjica Nikole Čupića

194

био још почео писати; од драма М. Бана била је, и то по одавно, штампана само Мејрима ; Ђ. Малетића, драме Хајдуци п Цар Михаило нису још биле угледале света; а на позорницу српску излазиле су највише драме Ј. Суботића, који се тада беше сасвим окренуо драмској поезији. Ко познаје драме Суботићеве, мора признати ма колико хвалио њихову драмску технику, песничку студију и т, д., да им је дикција заморна, хладна, реторично- дидактична, У опште је лирика Суботићева, врло слаба; и Као шго су му епске песме најбоље епске песме у срп. књижевности, Тако су му лирске песме, испоређене с лирским песмама правих песника, понајгоре. Бујна, тропска лирика Сеобе Србаља, потпун. контраст Суботићевим, као и толиким другим српским драмама, морала је силно дејствовати у оно време; па није чудо, ако су се њоме и референти занели, као што и сами веле. И данас је још кадра та лирика да пред безазленим и неуким гледаоцем забашури крупне техничке мане Јакшићевих драма. То је она силна црта талента Јакшићева, која се показала у сликарству у боји, у лирској песми у опису, у приповеци у сликању — у коју се Јакшић вазда поуздавао и којом је толико пута издро из неприлика, које му ствараше његово непотпуно образовање. На послетку ја не знам да ли је Сеоба Орбаља имала пред Матицом кога, и да ли је имала бољега, конкурента; а ако није имала, онда се ни Матица ни референти нису ни мало огрешили што су је наградили. %

Ако се није огрешила Матица српска 1862 г., а она се огрешила 1881 г. На расписан стечај њен за најбољу истор. драму понудила ја удовица пок. Јакшића Станоја Главаша, која је трагедија још у рукопису. И Матица одговара, да то дело не може примити на преглед за то, што се расписивањем награда побуђују