Godišnjica Nikole Čupića

195

Ко не познаје из ближе Јавшићеве драме, доста му је да зна у кратко шта има у њима — Као што је овде показано —, па да види њихове крупније мане. Џре свега сам предмет није ни у једној срећно изабран. У Јелисавети и Станоју Главашу предмет је узет из историје. Сеоба Србаља, веде, није историска драма. Ту је, веде, песник могао бити подпуно слободан. Али то баш и јесте била његова несрећа. Он није знао да се нађе у слободи; и да у Сеоби Србаља није било ни мало историске грађе, он је не би ни писао. Њему је потребна, бала историска скица, бар у неколико готов цртеж, да на њега удари боју; и као што се у сликарству мучио ни кубурио где се год цртање истицало, тако сену драми мучио где је год дошло да сам комбинује и да саставља делове драмске. да то треба знања, студије и истрајности; а тога у Ђуре није било. да то он нема ни једне неисториске драме. Бирајући пак предмет #83. историје, гледао је вазда да нађе тако нешто, што је, већ само од себе поетично и опет толико непознато и тамно, да се не мора мучити проучавањем и описивањем историских прилика и психолошком студијом повнатих историских карактера. А кад је нашао такав предмет, онда оно мало историје, што је у њему било, није умео ни смео мењати, јер да је то умео, не би му све драме биле историске. Друштвени живот пун је драмске грађе, али њу треба уредити; а Бура би најбоље радио по већ готовом плану. Неколико драмских одломака, где

живи књижевници на рад. А Ђура није жив — дакле бпаа би Матици узалуд мука, баш ако би њогово дело и засауживало награду. Овај литерарни проналазак не зна се пан је ружнији или оригиналнији ! Азш је кобан звак, што га је учинило српско вњиж. друштво. У осталом Станоје Главаш, по свој прилици, ве би ни добио награде, јер је то најслабији песнички производ Јакпишћев. Али је то друга ствар. 13"