Godišnjica Nikole Čupića

196

је предмет узет из друштвеног живота, остало је у Буриним рукописима и на њима се види примитивна драмска техника. У историји пак нема готових драмских, а још мање трагедиских, костура У њој има само добре грађе. Ма, треба вештак, да је позна и да је уради. ОД Шекспира мало је који песник умео и једно и друго Ђура није умео ни једно ни друго. За то сам џедном рекао, да је историска драма кушаоница драмског песника. Ђура је из историје бирао за драму епску грађу, јер је она његовој нарави више годила и јер се она у историји боље види; а судбинске црте епских догађаја рушиле су му основу драмску — јединство драмско и слободну радњу драмских јунака, да то у Сеоби Србаља Љубиша остаје у Србији, и ако жуди за Бојком, и ако народ пристаје да иде с њим; јер истор. прича вели, ла Срби нису ишли у Бојку, а Ђура није смео да удари на ту причу. да то се у Јелисавети Станита, турчи, ма да је имао и другога пута к освети — јер тако вели историја. Занимљиво је, да је предмет, који је Јакшић опевао у Јелљисавети, опевао још један песни у трагедији — Лаза Костић у Максиму Црнојевић; :; али је народна песма о истом догађају, Женидба Максима Црнојевића, лепша и природнија од оба ова уметничка производа. Најнесрећније је пак прошао Ђура са Станојем Главашем, изабравши сурову хајдучину за љубавника и трагичпа јунака. Да је Главаш хајдук ХУ. или ХМ] века, још би и којекако било; али то је, тако рећи, јуче било. Преставити верно историски харамбашу Хајдук-Вељкова — не би било драме; начинити га драмским јунаком — не би било Станоја Главаша, Борба, у којој пропада Главаш, дело је народно, а, не Главашево. Он гине за то, што је јуначко чедо бунтовног народа, а не због свога греха. Иди је грех то, што има жену и што је не да страсти тиранској 2