Godišnjica Nikole Čupića

198

и врлине, а и овај сићушни, обични свет, који му на снази завиди, скаче злурадице сав на ову страну, те претеже врлине. И тако пада — шта 7 Врлина. Не, него мана, слабост, и тиме сезадовољава вечна правда, веле естетичари, Чудна контраста! Чудне символике за рат „душе са тијелом,,

ума са срцем, образовања, са дивљаштвом! Да ли грешим. кад кажем, да цивилизација иде у наточ трагедији г Да ли грешим кад кажем, да је и Шекспирова „модерна“ трагедија већ остарела г То је бар истина, да у овом модернсм веку трагедија слабо успева. Слава вам Аристотело, Шекс пире, Лесивже, — али мало то мало све ћемо вас мање разумевати, ако човечанство одиста иде напред. Шилерова деца, Фердинанд и Лујза данас су нама .болешљива, меланхолична створења, онако као и Гетеов Вертер, која нису васлитана за живот иза праву борбу,у којој без живота нема победе. Отело је поштен и јуначан дивљак, Хамлет старински Обломов, Фауст сујетан и болестан научник, Фијеско даровит властољубивац . . . Хоћемо ли се дивити тим необичњацима 2 Зар крепост мора, бити увек настрана Р И зар је генијална настраност крепостр Виктор Иго је најсјајнија илустрација тога старинског правда. Он је само окренуо наопако старинску трагедију. Где се ова спушта, тамо се његова трагедија подиже. Он је нехотична, пародија старинског правца. иза које мора доћи истинити и природни правад ...

Ја сам се и нехотице исповедио. Јер нити ми је намера била, да старим естетичарима покажем своје слабо знање у њиховој науци, нити да се популаришем код естетичнога плебса. Хтео сам само показати, колико је муке морао имати Ђура с трагедијом О самим пак његовим трагедијама, нисам судио по својој већ по старој теорији , којој је Ђура и хтео бити поданик. Он је пак њој био онако исто слаб поданик, као што је и она њему била слаб ауторитет,