Godišnjica Nikole Čupića

199

У 'Ђуриним драмама нема богаства, разноликости и оригиналности у карактерима. Јунаци су му један као и други: храбри и племенити, али плахи и недоследни; поглавари колебљиви; неваљалци невешти и глупи. ФЊенски карактери или наивни (Марта у Јелисавети), или страсни (Босиљка у Сеоби Србаља), или лукави и покварени („елисавета). Просте, грубе карактере слика врло добро; исто тако старе, мудре људе и јунаке. Такав је на пр. карактер старога сердара Радоша у Јелисавети. Седи је витез у младости бранио част и слободу своје земље мачем, у старости је брани речју:

И проклет Бог д'о, проклет сваки тј,

Ко би онамо ипго (Млецима у помоћ—презирућ Рођеног брата сузу, уздисај,

Да на олтару лажи млетачке

Слободе српске оклоп разбије ....

Ади Ђурђе прогони на једну реч женину мудрога сердара. А кнежева је закон староме јунаку, у кога је разум јачи од срца. Радош се покорава закону и обичају земаљском — светињи јуначкој |

Кнез се, децо, послушати мора А синовима, који су ускипели гневом, говори:

~ Лакше депо! Крв штедите жарку —

За млађано требује вам жиће, А ја, децо, живот више нисам! Или можда животом зовете Онај стари у планини бор,

Што не даје ни гране ви листа, Само спомен од векова носи

П поноћи немој приповеда