Godišnjica Nikole Čupića

14

— То су »учредитељи нашего Флота«, одговори ми он: — Здто Бокељи оба !

Србин може ласно замислити, колико ми је ручак био слађи, прочитавајући тако драга имена !

По ручку, нас неколико Орба, одосмо пуковнику Бјелавенчеву, где смо пили чај и разговарали се; па смо студа, сви заједно, отишли у пристаниште, те сели у лађу за Петроград.

Људи од жива рада, находећи се готово увек над безданом, од кога их раставља даска тек судланицу дебела, весели, ради животу који тако често мећу на уста омрти — ови кронштатски морјаци осташе ми у најлражој

успомени. Њихова гозба бејаше, што оно веле: »По сласти послађеније !«

2 Јуна, по доручку, зовну ме г. Ригер те с њим, Палацким, Ербеном, Вртјатком, Суботићем, Головацким, и ШаФариком прочитасмо опроштајну захвалницу свим Русима, који су нас тако братски дочекали и угостили. Та захвалница гласи:

»Ми Словени, који смо, као гости, дошли на Етнографску Изложбу, осећамо потребу отворено казати сада, на растанку, своја осећања и своје мисли. Императорско Друштво пријатеља природних наука, приредивши етнографску изложбу руске државе и свега словенскога света, позвало нас је, да дођемо, да изложбу видимо, и њоме да се користимо. Ми нађосмо да је изложба потпунце успела, да је извршена с великим знањем, трудом и жртвама; да је она врло важна за науку, да пост вља темељ даљим радовима, који су преко потребни нама, свима Словенима; да је она знаменита и тим што је једина ол своје врсте, и што је наилазила на безбројне сметње, а у кратку времену је извршена.

» Уједно с тим — и то ценимо ни мало мање — ми, синози различних словенских племена, који се највише