Godišnjica Nikole Čupića

78

трудимо о просвети, нађосмо пријатну прилику да познамо један другога, да познамо своју рођачку везу, и потребу да се старамо више о тој ствари, којој ваља сви да желимо напретка у опште, а на по се у кругу науке; ми смо казали један другоме своја осећањл, своје братске савете, своје жеље, своје наде.

»На тај начин, као што је наш долазак у Русију дао Сраћи нашој могућност, познати у многом нас и наше народне тежње, тако смо и ми имали срећу, познати из ближе Русију, золиживши се како с првим људма, тако и с народом.

»Ми смо познали народ чисто словенски у осећањима и у животу његову; народ, у ком се силно пробудила, и сваким даном све снажније се развија свест о крвноме сродству с нама, и братско према нама расположење : народ велики, не само по броју, него по напретку у образованости, који је учинио за тако кратко време, и у тако неповољним приликама, — велики и по својем високом појимању свога значења у историји човечанства, и по очим красним тврдим основама које поставља узвишавању своје просвете и свестранога напредовања. УУ том нашем састанку осетила се је и сазнала у опште потреба: да се словенски народи, бар у науци иу круговима просвећенима, све више зближавају међу собом, живом изменом својих мисли и радова, и узајамном помоћу, лебдећи над општом благајницом самоникле словенске просвете.

УУ свему томе нема никаке политичке тежње; наше тежње нису, и не треба да су опасне, за друге народе. Општа просвета може само добити, ако млади народи, у пуноћи своје снаге и ватренога задахнућа, приону на заједнички рад, соколећи један другога, и ако се про-