Godišnjica Nikole Čupića

80

Москви, Кронштату, Твери, Пскову, Новгороду, Царском Селу, Сергијевском Посаду код 'Тројичке Лавре, Ученим Друштвима, Општинским Зборовима, и свима, свима од којих су долазила незаборављена за нас сведочанства братске љубави.

»Нека Господ Бог благослови народ Руски, све његове напретке, и његову славу !«

У Петрограду, 2 (14) Јуна 1867. (долазе потписи)

Оли лна знак

Ми, изасланици Орпског Ученог Друштва, остависмо Петроград 2 Јуна у по дне, и, у ! час после по дне, полетесмо железницом пут Варшаве.

Путовали смо тај дан и сву ноћ, и осванули смо, другога дана, пред Вилном, у коју нисмо свраћали.

Тако, путујући без прекида, 3 Јуна, код места Бјелостока, уђе к мени у пресек неки Кнез Оболенски, који путоваше за Варшаву. Онако на доколици, после онолике праске о нашем гостовању у Петрограду и Москви, нас двојица уђосмо у разговор о словенофилима ио њиховим тежњама. Кнез Оболенски изгледаше да није ни словенофил, ни хуманофил (како су се онда називале две супротне странке у Русији). Он ми је о Ивану Ср. Аксакову причао случај, за који, наравно, оп сам може јамчити.

»Покојни Цар Никола, вељаше Кнез: — није радо гледао словенофиле у Русији. Њему се је све чинило, да су то неки прикривени бунтовници. С тога је једном наредио да се затвори г. Ив. Аксаков. У затвору су Аксакова испитивали о многом које чем, па и о том: шта мисле словенотили о државној самовласти царевој; и ка-

кве везе имају они са Словенима ван граница руских 7