Godišnjica Nikole Čupića

мо (св. Симеуну) канонм н стихире н хоудоткорених кегд. и скетми папнсљић но пакм Блалдгослокннласћомџтхеинкм скок тважде Блдгослокеннеш« (стр. 89). Ја ни ово не разумем друкчије него да је Сава благословио, да српски калуђери после њега могу писати службе Србима, свецима. Овим речима као да Доментијан издаје још једно своје дело: прву службу св. Сави. Можда је доцнија Теодосијева служба св. Сави и св. Симеуну постала од Доментијанове службе онако као и његов животопис св. Саве од животописа Доментијанова.

Али да видимо и књижевни рад Доментијанов.

Кад је он писао прво своје дело — /Кивот Св. Саве — јамачно је знао за биографију пи Давину и Стефанову. Природно је мислити, да се њима и служио као изворима, и ако вели, да му се »сего скеталго |т. ј. Саве) житне доухомћ скетнмћ илупдменд“ (у Жив. Св. Саве стр. 172), или: да му »Когћ пртдлложе оуратоумтти жнитне сего прЕоскештепазго« (у запису на крају). Да му је Савина биографија била позната, види се и по неким изразима његовим — на пр. демлаимин дггелћ, пебесими улокфкњ (Сава у жив. св. Сим. 1; нже мобнтњ отуда нлно млтефћ пате мепе, пет. мене достошњ (у Дом. стр. 140, — у Саве стр. 9) — по томе, што помиње цара Алексија Комнена као свата Савина, што је могао наћи само у Савиној биографији и т. д. Доментијан је, дакле, јамачно читао био Савино дело -— и то је све; јер се њиме као извором није служио пишући о животу Савину. Ни једна партија у његову делу није урађена по Сави, ни један повећи склоп реченица није узет из Саве. Али је за то Стефанова биографија, док је писао, непрестано стајала пред њиме — она му је била у велико извор, она му је дала правац. По њој је описао смрт св. Симеона (Дом. 174, Стеф. 18), по њој је саставио причу како су