Godišnjica Nikole Čupića

100

мошти његове излиле миро (Дом. 187, 197 — Стеф. 20), из ње је узео причу о Стрезу (Дом. 206 — Стеф. 22), за њом је пошао измишљајући различне легенде, по њој као да је описао — само много опширније — и како је Сава побегао у калуђере о чему Сава у својој биографији једва, тек наговешћује“, из ње је узимао — често од речи до речи — и низове реченица, па пр. у Дом. стр. 194. вр. 15 —#6 "озко' — у Отет. 20 ва 1016: "у А ери У в 1—9 оздо и 195 вр. 1—4 озго— у От. 20. в. 16—19; у Д. 197. в. 14—18 озго — у Ст. 20. в 24—2% у Д. 309. в. 4—6 оздо — у Ст. 23 в. 8—11 оздои т. д. Као што је Стефан — као што сам напред поменуо — гледао да надмаши Саву измишљајући чудеса у животопису свога оца, тако је Доментијан гледао да у томе и Стефана надмаши. И то му је одиста пошло за руком — он је огрезао у чудесима. Исто је тако надмашио Стефана и силним материјалом реторских, богословских и библиских Фраза, поређења и примера, чиме је, истина, показао своју богословску начитаност и ученост, али и своме делу скратио век, о чему после. — Ну има нешто, у чему је ова биографија Доментијанова боља и од Савине и од Стефанове и од свију познатих старих српских биогра фија. У њој се прича. све о Сави — разуме се све, о чему је писац мислио да је вредно причати—од рођења му до смрти, и после о судбини моштију његових, све по реду, правилно и опширно тако, да тако потпуне и целе бпографије нема више у старој срп. књижевности.

|, Сава вели, да ов »створи тако но Блордимн см, 0станнећ олагдго отвуа но господина но влаженодјно матерћ, госпождо“ ского, но бллгородићне, пе рекор Брати, то господ сконхђ, Но обилно ксе Бедормнемћ СскоПМћ, по отидохћ Ећ страно“ тоуждоу далехе«.