Godišnjica Nikole Čupića

101

Она је пи обимом највећа од свију. Кад се још узме на ум: да је Доментијан ако не ученик а оно, тако рећи. сувременик Савин; да се у његову писању нигде не опажа пристрасносг или намерно извртање Ффаката— онда ово његово дело остаје драгоцен споменик старе срп. књижевности и извор за стару срп. историју. Можда је ради свега овога, и по ономе што је знао о Доментијану, Шафарик и хвалио онолико ово дело назвавши га »ете Чег Нацр егдеп Чег стезапип(еп гЊегп зјалмивећеп Пега т«.

Ова нам се биографија очувала у позним преписима, у којима има јамачно познијих уметака, испуста, грешака и грешчица, које су овде онде смисао замрачиле или првобитну лепоте потрле ит. д.; (види Уеатпе У. Јагић Ор: туоф! П.; али нам се ипак, у главном, очувало дело Доментијаново и по садржини и по језику, који је онакав какав је и у делима Савиним и у осталим делима ХШ. в, Чини ми се, да је и ово рекао Шафарик само у лепом предубеђењу: »Значајно је, да се у Доментијана највише србизама налази баш онде где наводи писма св. Саве и браће му (можда је биограф имао пред собом права њихова писма), у дијалогисању, у пословичним изрекама и т. д. Толико је силан оно глас истине и природе и код свештенички савесних поштовалаца светога црквенога језика !«" Ја, на жалост нисам могао у тим писмима то опазити; а у тврдо држим, да их је Доментијан сам измислио. Друго дело Доментијаново, ЛЕеивот св. Симеуна, два пут је мање од првога његова дела, али два пут веће од биографије Отефана Првовенчаног. По томе би се могло мислити, да ће се ту наћи више историских података о животу Немањину; али није тако. Ова је биографија проста

|, Зегјлвеће Цезексеглег 14.

“