Godišnjica Nikole Čupića

107

лутина. Ето за што сам ову биографију ставио у ХШ в. Може бити, да је Теодосије хтео силноме Милутину овом књигом учинити дар онако као Доментијан Урошу. Најпосле, незнајући јој тачно године постанка, можемо је иза то, што је прерада Доментијанова дела, слободно ставити у ХШ. век. Јамачно је пак писана после 1264. т. — које је Домен. још био жив — а пре 1336 г. Григорович спомиње неко »житије св. Саве«, које је нашао у карејској типикарници а наслов му је као у Теодосијеву делу, само што стоји: »синсано деодором« место Теодосијем) минхомњс" Овај рукопис не помињу доцнији путници светогорски. Дело Григоровичево није ми при руци, и ово наводим по Голубинском (Очеркђ и т. д. 449—450); тек држим, да је име Теодор свакојако од некуд погрешно стављено место Теодосије. Али Голубински, не запињући за то ни мало, наставља: да је то дело »составлено по дополнителђнимђ разсказамђ Доментјана ученикомђ его Теодоромђ грамматикомђ, тфмђ самимђ которммђ вђ 1263. г. написанњ синодал, списокђљ Шестоднева«. Ове речи, и ако стоје без пкаких доказа, зауставиле су ме и довеле на једну нову претпоставку. Ако се познати нам граматика Теодор после 1263 г, —

|, Путешествјг по Турци стр. 29

2., Даничић Рјечник из књижевних старина сриских тумачи као: огапта сиз, погапаг—— И други обично узимљу ту реч у значењу: књижеван, писмен и учеван. — Али је вредно погледати који се људи у нашим старим књиж, споменицима титулишу граматици. По именима као да су то све световњаци („Лесоје, граматик бана Нино слава; Степан Бенчулић, Маринко -- граматици општине дубровачке; познати Владислав граматик и т. д.). Тако се чини, да су ову титулу носили само писмени и књижевни људи светског реда, да би се одликовали од грдне масе неписмених сетовњака, док монашкоме реду — где је писмености много више било — она није требала. По томе као да је наш Теодор граматик 1263 г. био још световњак, писмен и учеван ђак и приправник за чин калуђерски. —