Godišnjica Nikole Čupića

13

Није право ни замерати му, јер свак по себи може знати, како је тешко: код отаџбине бити без отаџбине !

Од Варшаве до Вилне

Из Варшаве к Петрограду кренули смо се 6 Маја, у 11 часова пре по дне. Железница просеца непрегледну раван, обраслу борјем и јељаком, а пуну бара и мочари.

Дрвеће се тек почиње развијати; по пољима се оре и сеје; стрмна су жита још малена.

Пресеци, у којима сеђасмо ми, беху красни, намештени лепо; под ноге нам беху прострта дебела овпујска руна. При свем том, нама беше тако хладно, да су нам зимњи капути били и лаки и пријатни.

У вароши Гродну дочека нас мноштво света. Беше много госпођа. Старцу Головацком дадоше букет цвећа, као какав пласт сена. Музика свира; шампањац се пуши, а г. Браунер наздравља чешки, захваљујући за љубазност у дочеку.

ПИ

Што ближе к Вилни, све мање ластара. Око 10:, часова ноћи приспесмо у столицу некадање независне Велике Кнежевине Литве. Одседосмо у згради гимназиској ; пећи беху заложене; ту вечерасмо, па поспасмо, као људи уморни.

1 Маја разгледасмо варош Вилну. То је место старо; пуно је Јевреја; дућани отворени у недељу; цркава сијасет; на једној кули, у дупки у зиду, стоји богородичина икона, а испод ње се пролази. Ко год туда прође, мора скинути капу, а многи (људи и жене) клече на калдрми, и на икону гледе молбаним очима.

Вилна је главаа варош Великој Кнежевини Литви, на речици Вилији, 928 килом. од Петрограда.