Godišnjica Nikole Čupića

14

У ХУГ веку Вилна је имала 100.000 душа. А данас је у њој 64.200 душа. Ту је столица двојици владика : православном и католичком. Врло је красна црква Св. Станислава, варошка кућа, и још неколике зграде државне и засеоне.

Кажу да је Вилна имала словенску штампарију још 1920:

Трговина је сва Јеврејима у рукама. Вилна је основана 1320. Чести пожари ојадили су много пута ову варош.

Овде ме јако задужи љубазношћу својом гимназиски професор, г. Семен Вуколовић Шелковић. Он ми показа споменик који је ђенерал Муравјов подигао војницима палима у утишавању пољске буне. Показа ми леп од дрвета град око старога замка; камениту кулу, којој је темељ остао још, како се прича, из незнабожачког времена.

У Вилни видех да се обнавља једна стара црква, која, кројем својим, са свим личи на нашу Раваницу.

У једној цркви служио је владика. Света у цркви доста. Походисмо и кућу за находе и за спрочад (њих 150).

У Вилни нас, око по дне тога дана, стигоше Г. Г. Ф. Палацки и Вл. Ригер, па сви скупа походисмо »попечитеља школскога округа«.

Ручак бејаше у сали дворанскога клуба. За столом је седело око 300 гостију. Здравица би много. Најлепшу наздрави г. Ригер, а најдужу митровачки прота г. У. Милутиновић. И ја сам рекао неколико речи. Поредио сам годину 1804-ту са 1367-м. Онда српски депутати, идући у Петроград да траже савезника, јављаху се ноћу, а данас, нас 80, с таком праском и весељем, идемо у престоницу руску !

То неколико речи би примљено врло лепо. У мало ме не растргоше руковањем, грљењем и љубљењем. Г. Стева