Godišnjica Nikole Čupića

У74

и оно тврђење Врчевићево, да је Петар Т дао Раду калуђерско име. И Љ. П. Ненадовић и В. Медаковић тврде, да је Раде то име сам изабрао. Неистинито је и оно, што Врчевић вели, да је Раде за живота Петра 1. хтео да се ода трговини.

Владика Петар 1 је много путовао. О томе има највише у Медаковића. Али би се, можда, могло још где наћи спомена о томе. Владика је сам мпоге тренутке свога, путовања опевао. Од тих песама неке су познате, неке су зајсвагда пропале, а неке су можда још негде затурене•

Љ. П. Ненадовић пише ми у „једном писму ово: »Владика је многе своје саставе, кад их је написао, слао у рукопису Гагићу руском конзулу у Дубровнику. Гагић је био добар пријатељ владичин и имао је особито задовољство, да не речем страст, на рукописима владичиних списа стављати своје искрене примедбе. Слободијада, коју сам ја печатао, није у владичину рукопису већ у препису (по свој прилици то је рукопис Вука Врчевића, као што он напомиње) и на томе рукопису биле су многе примедбе Гагићевом руком писане. Још се сећам, да је у тим примедбама саветовао владици, да не спомиње тако често грчке богове. Много година они су о књижевним пословима преписивали. О тој преписци почем није била званична, нема никаква трага у архиви рускога конзулата у Дубровнику —ја сам се о томе уверио. Распитивао сам и дознао сам, да је Гагићева кћи, једина наследница, удата за једнога Србина из Котора који је за време рата (1877 гЈ кад сам се ја у Црној Гори бавио, био аустриски конзул у Бару. — — Доцније је тај конзул, зет Гагићев, стављен у пензију, и сада по свој прилици живи у Котору. Кад би писма владичина што је писао Гагићу била сачувана, нашло би се у њима доста објашњења, о његовим спевовима. — — Јеремија Гагић родио се у округу крагујевачком, па је— чини ми се—год. 1813 прешао у Аустрију«. Ваљда ће се наћи