Godišnjica Nikole Čupića
38
Један преслан ручак. — Полазанк у Москву.
15 Маја беше уречено да пођемо пут Москве. За то је ручак био приређен у Белвију, у % часа по по дне.
Ручак бејаше обилан : свега доста, и сланога им маснога. Само један брат пређе меру, па пресоли сласт !
Здравице су говорили : старац Палацки, Ригер, Браунер, и Ценова. Сви су беседници захваљивали Петрограду за толику гостољубивост. И бесмо сви весели, сви задовољни, сви радосни. На један мах истаче се некакав ђенерал Ивањицки, стаде на столицу: да боље буде виђен и чувен, и поче доказивати потребу да се оваки састанци држе чешће. Против тога не беше нико, особито у оваком расположењу ; али он оде даље, и узвикну:
— ОднимђљвНн солнцемђ грђетесивси, однимђљ б6бн азикомђљговоритбвамђ веђмљ!
Гости многи и не разумеше смисао речима овим, а који год разумеше, тима свима стаде залогај у грлу:
Многи паметни Руси, опазивши утицај тих речи, навалише успокојавати нас, и доказивати да је беседник претерани руски родољуо, који врло често не зна шта говори.
Око 5 часова после по дне, седосмо у пресеке, и полетесмо пут Белокамене Москве !
Већ од Петрограда, московски изасланици узеше на се бригу да нас, у путу, нуде свакојаким понудама !
Од Петрограда до Москве
Из Петрограда беше се удружио с нама један поп из Новгорода, који се срђаше на Москву што је, вељаше он, отела Новгороду његово већско звоно |вћчевоћ колоколђ, и зваше нас М Новгород, да видимо, како он
вељаше, колевку руске државе. Наравно, да му нисмо