Godišnjica Nikole Čupića

40

школи у Русији. Дете се држало уз оца и ујака г. М. Полита. Кад се светина на станици стиште, дете запомага;

— Јаој, ујко, удавише ме!

— Богме и ујки пуцају кости! одговори Полит.

Ја сам молио и преклињао руски да нас пусте, док се један, мислећи да сам Рус, издера:

— Гостиамђ дорогу, а ве при чемђ здђеб2

Онда ја почех српски кумити, докле се докотурах до кола.

Московски кмет, Кнез Шчербатов, поднесе хлеб и со архимандриту Ковачевићу.

Са станице нас одвезоше у Гостионицу Кокорева, у Замоскворечју, баш према Кремљу.

Г. Петронијевић, ја, и г. Владан Ђорђевић бесмо смештени у соби 113-ој, и наместисмо се врло лепо.

Одмах нам дођоше на добродошлицу: Старац Мих. ПИ. Погодин, Ив. Ср. Аксаков, и мој давнашњи познаник А. Кошелев, бивши уредник »Руске Беседе«.

Овај последњи одмах ме позва на ручак сутра у 5 сахата.

Вечера господска чекала нас је готова; једосмо и писмо по вољи; и опет говорише: Мих. П. Погодин, Суботић, Ригер, Палацки, и још неки од Руса, али већ бејаше тако доцкан, и ми толико уморни, да смо једва чекали да се спустимо у постељу.

Москва

Најпре да речем неколико речи о самој Москви, пређашњој столици руске царевине, а после ћу испричати из дана у дан што смо видели у њој.

Москва, друга или, правије рећи, прва престоница Русије, и по географији, заузима праву средину Јевропске