Godišnjica Nikole Čupića

42

небројеним звонарама на својих 360 цркава (пословица вели, да их има четрест пута четрест).

Најлепше је гледати Москву с Врабећега Брега (В оробћвне Горн).

Кремаљ је град, у ком су главне цркве, манастири, двори, и касарне; на тај начин, он је по најпре споменик руске монархије: из њега су излазили укази Московскога, Цара, из њега је црква давала своје заповести. Ко год улази унутра, на Спасовска Врата, мора скинути капу. На средини Кремља кула је Иван Велики коју године 1600 зида Борис Годунов; висока је 8! метар: она се толико поштује да ће стари Рус, кад је, из далека угледа, идући к Москви, пасти ничице и поклонити јој се, као слици Отаџбине своје. Уз ту кулу, на особитој подини, стоји прсло големо »Цар-звоно«, тешко 200 тона. У оближњој ту цркви крунишу се Цареви. Неколике зграде од царскога дворца необично су лепе, и стилом својим подсећају на Дуждову палату у Млецима и на дворце у Хиндустану. У једној су палати драгоцености; у палати Синодској, библиотека је у којој има докумената који су једини, и рукописа који су бесцено благо. Арсенал има оружја на 100.000 људи. Има један нарочити музеј, и један чудовишни топ који се зове Цар над топовима. »Москва је особито славна, вели несташни Херцен: — што има звоно које не звони, и топ који не пуца«. Ово је тај топ.

У Китај-Городу многи су врло интересни споменици, као што је кућа Романових, пре него што су сели на царски престо; стари манастири; али најинтересније што је то је уза сами Кремаљ, на једном крају Црвене Пијаце. То је црква Василије Блажени. Грађевина је та дигнута око половине шеснаестог века, под Иваном Грозним. Њу је градио протомајстор Италијанац; њој друге у свету нема. Види се и на овој грађевипи она поноситост московска