Godišnjica Nikole Čupića

43

која је зидала Ивана Великога, салила »ДЦара звонима«, “ »Цара топовима«. Црква Василија Блаженога у главном је стила византискога, као што и подобава цркви, али је она ипак са свим московска. Ма колико да је чудна ова црква, гледалац не може ласно да одвоји очи од ње: толико му се мили гдедати је. Близу те цркве, према Спасовским Вратима, стоји Гостиној Двор, у ком је хиљада дућана; па споменик Минину и Пожарском, који су избавили Москву од Пољака 1613.

Ван Кремља и ван Китај-Города, споменика је све мање што се иде даље од средине; али за то су сви научни и университетски заводи у Белој Вароши. Онамо је университет, подигнути 1755, који има богатство у својим библиотекама и збиркама; и који има више ђака него икоји други у царевини;! онамо је опсерваторија; зблошка башта; ботаничка башта — које све зависе од университета. Близу университета је зграда за музеју коме су збирке живописа старога пи новога; послови резачки, и једна библиотека по својим документима китајским и манчушким једина у Јевропи, и чувена етнографска галерија Дашковљева, у којој обучене слике прелстављају типове свих племена у Русији. Москва нема толико великих стручних школа колико их има Петроград, али их има више него икоја друга гусерниска варош, и још две стотине младића у њој уче источне језике у заводу Лазаревом.

Права столица велико-руска, Москва је у једно престоница староверцима, поповцима и беспопозцима. Москва је место рођења Пушкину, коме је скоро дигнут споменик, Лермонтову, и Херцену.

|. Професора 106; ђака 1568; школски буџет зг 1878: 191.383 рубље; библиотека са 155.000 свезака.