Godišnjica Nikole Čupića

45

и светла! Тихо, каго и приличи старости и чину му, он нас прими и поздрави речма:

— Благословен Бог и Господ наш Исус Христос, који походи сиромашно поцепано човечанство, итд.

За тим је с главнијима између гостију променио по неколико речи свети старац, и тада смо му се поклонили и отишли.

После закуске, бесмо у Изложби, рад које смо управо и дошли. Разгледасмо је сву. Српско одело још не беше обучено на манекене, него свака хаљина беше обешена да се види. И фотографске слике беху изложене гдедању. Похођана бејаше множина!

У 5 часова одох на ручак своме старом познанику (преко писамај г. Ал. Кошељеву. Ту беху: гг. Палацки отац и син, Ригер, Језбера, Ербен, Суботић, и још неколико других. Домаћин и домаћица, и њихова ћи и зет, труђаху се да нас удворе и угосте што се може срдачније. Ми сви бесмо необично задовољни и весели, Г, Ригер потанко причаше колико су Немци Чехе притисли, и колико се труда и добре воље иште данас од ових последњих да се отргну испод духовног немачког јарма. »Ми смо само рођењем Чеси, вељаше он: — а васпитањем са свим смо Немци. И тек, дошавши у зреле године, ваља нам се преваспитавати у оно што смо« !

18 Маја, бесмо у университету, где се било састало 18 разних учених друштава, и из свакога друштва по беседник је беседио на том скупу. Да не беше преко мере дуго, ово би била права духовна гозба. Нама Србима беше пријатно чути имена Срба који су на разним

1, Глед., Весеросстискал виставка шта. стр. 225.