Godišnjica Nikole Čupića

ден

46

културним пољима у Русији заслужили да се захвално помињу.

Ол гостију, старац Палацки, у мало речи, похвали оне који су радом својим будили мисао словенскога сродства.

Г. М. Полит, у подужој беседи, хвали српску просвету у ХГУ веку. За доказ помену Душанов Законик, и народне песме. Г. Полит говори с осећањем, а млад јем леп на очи човек, па је саслушан с пажњом и одобравањем.

Најпосле, кор певача отпева: »Тебе Бога хвалим« И тиме се ова свечаност сврши.

После тога, дође к мени г. М. Милошевић, бивши руски консул у Београду (од 1856— 1860), и замоли мене, ШаФарика, Суботића и Полита да будемо његови гости. И тако с њиме ручасмо у гостионици коју Руси пишу : Дсо.

Милошевић и као Србин, и као човек који је живео у Београду, интересоваше се за наше ствари, и распитиваше за најмање ситнице !

После ручка, бесмо у Беликом Театру. Не само да је зграда нова, велика и лепа, него је намештај богат већ ло раскоштва. Неки московци тврде да у свету нема позоришта с тако богатим намештајем и украсима, а неки допуштају првенство још само неком позоришту у Лондону. Ја не могох бити судија ни једнима ни другима, али ми је мило кад су људи поносити од онога што су били вредни да створе, да ураде!

Петронијевић, ја, и Стева Тодоровић бесмо у ложи 8-ој, у белетажу. Представља се Свадба од Гогоља, а иза тога Војвода. Све пак заврши се народним песмама.

Трупа актера одабрана, а костими богати до рас-

кошности.